Европа (сателит)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Европа

Европа у природној боји
Европа у природној боји

Откриће
Открио Галилео Галилеј
Датум открића 1610.
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите 670.900 km
Периапсис 664.862 km
Апоапсис 676.938 km
Екцентрицитет 0.009
Период револуције 3,551181 дана
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 1569 km
Површина 3,09 × 107 km²
Маса 4,80 × 1022 kg
Запремина 1,593 × 1010 km³
Густина 3,01 g/cm³
Гравитација 1,314 m/s²
Магнитуда 5,29
Албедо 0,67 ± 0,03

Европа је јединствен месец Јупитера који је запањивао научнике стотинама година. Блиставо наранџасте боје, други је Галилејев сателит Јупитера. Њена површина има веома чудан изглед, јединствен у Сунчевом систему, и убраја се међу најсјајније, што је последица рефлектованих Сунчевих зрака са релативно младе ледене површине.

Такође се убраја у најглаткије, јер за разлику од Ганимеда и Калиста, оскудева у кратерима. Покривена је лавиринтима линија и трака, које подсећају на чувене Марсове канале. Дужина неких линија достиже и хиљаде километара а ширина 20-40 km. Сателит има ледену кору дебљине 75-100 km, а линије и траке, сугеришу на постојање различитих тензија испод коре. То се може лако схватити ако се сетимо близине Јупитера и плимских сила услед којих је унутрашњост Европе врела. Мада је средња температура на површини око – 150 °C, у дубљим слојевима ледене коре температура би могла бити знатно повољнија због топле унутрашњости. Ледена кора стално поравнава површину сателита, због чега је Европа најглаткије тело, на коме се „планине” уздижу само 40 m изнад површине. Она личи на јако изгребану наранџасту кристалну куглу. Многобројни примери присуства ударних кратера, указују на, у астрономским размерама, готово тренутно зацељивање рана. До сада је нађено само три кратера пречника већих од 5 km.

Полупречник Европе износи 1565 km, дакле нешто мањи од Месечевог радијуса. Европа поседује метално језгро које се вероватно састоји од гвожђа и никла. На језгро належе стеновити слој, док на овај належе слој ледене или течне воде. Површински слој се доста разликује од осталих. Фотографије космичког брода „Галилеа” наговештавају постојање воденог океана испод слоја ледене воде, чија дебљина износи од седам до десет километара. Међутим, овај доказ је у складу са постојањем океана у далекој прошлости, што значи да не можемо бити сигурни да он и даље постоји.

Са других Викимедијиних пројеката :