Европски ариш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Европски ариш
Larix decidua0.jpg
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Биљке (Plantae)
раздео: Pinophyta
класа: Pinopsida
ред: Pinales
породица: Pinaceae
род: Ариш (Larix)
врста: L. europaea
Биномијална номенклатура
Larix europaea
Милер
Екологија таксона

Европски ариш (лат. Larix europaea, Larix decidua) често само ариш, аришевина, горски мецесан, мацесан је врста биљака из рода ариша.

Особине[уреди]

Европски ариш је једино црногорично дрво из реда четинара које сваке године губи листове, тј. иглице.

  • Дрво је осредње висине - од 20 до 40 метара, са танким погнутим гранама, црвеносмеђом испуцаном кором и шиљастом крошњом. Брзо расте, а може достићи старост и до 600 година. На дрвећу које расте у скупинама, доње гране се често суше. Кора, смола и иглице имају балзамичан мирис, налик на лимун. Смола има мирис на балзам, а укус попут терпентина.
  • Стабло

Стабло је право или благо закривљено. Достиже висину до 45 метара, а пречник до 120 cm. Код младих биљака кора је глатка, зеленкасто сива, док је код старијих биљака кора тамно сива, дубоко испуцала и љушти се. Кора може бити дебела и 10 cm.

Фине и мекане иглице расту засебно на дугим и танким изданцима у китицама по двадесет до шездесет у броју, које у јесен отпадају. Иглице су светлозелене и не боду. На јесен, пре него што опадну, иглице добијају жуту боју.

Ариш је једнодомна биљка чији се пурпурно-црвени, миришљави женски цветови развијају у мале шишарице. Мушки цветови су округли и светло жути. Опрашују се путем ветра. Развијају се на рано пролеће, заједно са иглицама.

Европски ариш зими - без иглица

Шишарке ове врсте имају овални облик. Зреле шишарке су дугачке 5-6 cm, а широке око 3 cm. Младе шишарке су зелене, а зреле висе, прекривене су љуском на ивицама и имају светло сиву боју. После испуштања семена опадају. Семе има сиво-браун боју и јајолик облик са оштром ивицом. Корен Корен је веома добро развијен. Има дубок главни корен, али и доста развијене бочне коренове.

Станиште[уреди]

Европски ариш најбоље успева у планинама, а често сачињава велике шумске просторе. Брзо расте и због тога се често сади и узгаја. Првобитно је насељавао планинске делове централне Европе (Алпе, Карпате) и ниже пределе северне Пољске, али временом се раширио и на друге делове Европе.

Постоје две подврсте Европског ариша:

  • Европски ариш (Алпски ариш) - са шишаркама величине од 2,5-6 cm и
  • Пољски ариш - са шишаркама величине 2-3 cm који насељава пределе северне Пољске.

Употреба[уреди]

'Repens' - Измењен облик ове врсте, одгајен у Енглеској, погодан за гајење као жива ограда
  • Често се сади у шумама и на ветрометинама, као корисно дрво.
  • Често се сади као украсна биљка у парковима и двориштима кућа. Таође се може користити као живица пошто добро подноси сечење.
  • Дрво се користи у грађевини, како за унутрашње конструкције тако и за спољашње. Од дрвета ове врсте се производи намештај, зидне облоге, подови... Ово дрво је цењено још у античком периоду због отпорности на труљење.

Лековитост[уреди]

Лековито својство имају иглице које се скупљају у току целе године као и смола и кора који се скупљају у јесен.

Иглице се користе за купку у лечењу нервно растројених болесника и јако слабих особа. Исто тако, иглице и кора користе се за припремање облога за лечење упаљених рана, пригњечености и чирева. Чај припремљен од коре ариша тера на мокрење, лечи водену болест у почетку, жутицу, реуму у зглобовима, осип и чиреве. Смола припремљена са вином и медом чисти зачепљену јетру, дроби и лагано одваја песак и камење из жучи и бубрега, а код упале грла користи се за гргљање.

Занимљивости[уреди]

Некада се веровало да у стаблу Европског ариша живе душе људи умрлих неприродном смрћу које јечањем плаше људе.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Европски ариш

Литература[уреди]

  • Неки делови чланка су преузети са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.

Види још[уреди]