Еврорегион

У европској политици, термин еврорегион, обично се односи на транснационалну структурну сарадњу између две (или више) граничних територија који чине различите европске државе. Еврограни представљају неку врсту врсту прекограничног прелаза.^[1]^[2]

Интреси и задужења[уреди | уреди извор]

Еврорегије обично не одговарају било којем законодавним или владиним институцијама, али немају ни директну политичку моћ. Њихова рад је ограничен на надлежности локалних и регионалних власти које их сачињавају. Обично су распоређени да промовишу заједничке интресе преко границе (региона) и да се залажу за опште добро грађана тог региона.

Критеријум[уреди | уреди извор]

Асоцијација европских граничних региона за иднетификацију еврорегина постављају следеће услове

Асоцијација локалних и регионалних власти са обе стране државне границе, понекад са Парламентарној скупштини;
Прекогранична асоцијација са сталним секретаријатом и техничко-административни тим са сопственим ресурсима;
Приватног права природе, на основу не-профитна удружења или фондације са обе стране границе, у складу са одговарајућим законом на снази;
Од јавног права, на основу међудржавних споразума, која се бави између осталог, уз учешће територијалних власти.

Тешко је повезати један правни оквир за термин еврорегиона, јер они раде преко граница земље и разликују у својим посебним облицима.

Име[уреди | уреди извор]

Појам регион потиче од речи латинске речи regere, што значи „повући линију,(повући граничник). У античком Римском царству, реч регион служила је најчешће за именовање неке територије али не и успостављати власт над том територијом. Та регија није одговарала никаквим владиним институцијама.

Имена еврорегиона најчешће у имену садрже речи euregio, euregion, euroregion, eurorégion, euroregión, euroregione, ευρωπεριοχή, europaregion, euroregiune, grande région, еврорегён (evroregion), regio, conseil, or council.