Евтихије Цариградски

Из Википедије, слободне енциклопедије
P christianity.svg Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Св Евтихије Цариградски

Свети Евтихије је био патријарх цариградски.

Рођен је у Фригији од хришћанских родитеља. Отац му је био официр. Једном се играо Евтихије са вршњацима својим, а забава им је била у томе што је свако писао име своје на стени и поред имена онај чин, који ће у животу и добити. Када је дошао ред на Евтихија, он је написао: Евтихије патријарх! У тридесетој години постао је игуман једног манастира амасијског. У четрдесетој години га је послао Амасијски митрополит уместо себе не Пети васељенски сабор. На сабору се истекао како својом ученошћу, тако и благочешћем. Када је настала препирка, да ли могу јеретици после своје смрти бити предани анатеми, он је заступао мишљење да могу позивајући се на Књигу Царства, 13, 1-8 и на IV књигу Царства 23, 16. Тада се допао цару Јустинијану и патријарху Мини. Цар га је често питао за савет, а Мина (у то време врло богат) назначио га је за свога наследника и умолио цара, да то спроведе у дело. Дванаест година је свети Евтихије управљао црквом мирно. Али потом се цар Јустинијан приклонио монофизитској јереси афтартодокета, која је учила да је Господ Исус и пре васкрсења имао тело божанско и нетрулежно, без осећања глади и жеђи и бола. Евтихије је одлучно устао против те јереси, због чега га је цар одагнао у прогонство, у његов првобитни манастир. Ту је проживео Евтихије дванаест година и осам месеци, и како хришћани верују показао се великим чудотворцем, исцељујући људе од разних болести молитвама и помазивањем јелејем. Јустинијан се покајао и умро, а њега је наследио Јустин II, који је вратио Евтихија опет на престо патријарашки, на коме је остао до смрти мирно управљајући црквом. Преминуо је 582. године у својој седамдесетој години.

Српска православна црква слави га 6. априла по црквеном, а 19. априла по грегоријанском календару.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]