Јегра

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Егер)


Координате: 47° 54' СГ Ш 20° 22' ИГД

Јегра
мађ. Eger

Megyeszékhely - Heves megye - Eger.jpg
Егер - историјско језгро града

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Северна Мађарска регија
Жупанија Хевеш
Котар Јегра
Становништво
Становништво 56.647
Густина становништва 610,8 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°53′57″N 20°22′29″E / 47.89902, 20.37470
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 92,2 км²
Јегра на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Јегра
Јегра на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 3300
Позивни број 36
Веб-страна www.eger.hu

Јегра или, новије, Егер (мађ. Eger, нем. Erlau, сл. Jáger, лат. Agria) је град у северној Мађарској и броји око 56.000 становника. Јегра је управно средиште покрајине Хевеш. Град је познато туристичко средиште са бањским садржајима.

Природни услови[уреди]

Град Јегра се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 140 километара источно. Најближи већи град Јегри је Мишколц, неким 50 километра источно.

Јегра се сметила у јужној подгорини, између гора Бука и Матре, у области побрђа. Јужно од града пружа се Панонска низија, док се северно издиже горје.

Историја[уреди]

Област Јегре насељена је од времена каменог доба. У раном средњем веку била су насељена германска и словенска племена. У 10. веку долазе Мађари и освајају дату област. Егер постаје важно место и око 1009. године, за време владавине првог угарског краља Стефана I, основана је римокатоличка епископија (1804. подигнута на архиепископију). Град је страдао за време монголске најезде 1242. године, када је потпуно уништен. За време владавине Матије Корвина Егер доживљава праву ренесансу и важан је град тадашње Угарске.

У 16. веку тврдо се бранио турских напада, али су Османлије освојили Егер 1596. године и њему владали 91 годину, до 1687. године. Из тог доба сачуван је 35 m висок минарет, најсевернији турски минарет у целој Европи.

Након ослобођења од османлијске власти, у току 18. века претежно је изграђен у барокном стилу. Бивша миноритска црква (1758-1771.) убраја се међу најлепше споменике своје врсте у Мађарској. Православна српска црква (1784-99.) важи за једну од највећих православних црква Мађарске и позната је по богатом иконостасу (1789—1791). Данас је музеј српске и црквенословенске културе града.

У 20. веку град је прожвео два светска рата прилично „безболно“, па је очувао своје богато старо градско језгро и друго наслеђе. Стога је данас Јегра прворазредно туристичко одредиште у Мађарској.

Становништво[уреди]

Поглед на историјски део Јегре

Јегра данас има око 56.000 становника и последњих година број становника у граду расте.

Мађари чине 98% становништва града, а остатак су углавном Роми и Немци.

Привреда[уреди]

Јегра је познатно туристичко средиште са термалним изворима. Поред тога, град има очувано старо градско језгро, које допуњује туристичку понуду.

У граду постоји метална, прехрамбена и хемијска индустрија, те и винарско тржиште.

Јегра и Срби[уреди]

У раздобљу од 16. до 19. века у Јегри је постојала значајна заједница Срба, Грка и Цинцара. Два Хрвата, Фрањо Франкопан и Антун Вранчић, били су римокатолички епикопи Јегре. У граду је рођен српски песник Михаило Витковић. По Јегри је била названа јегарска епархија, у доба пећке патријаршије најсевернија православна српска епархија. Кад је 1713. године укинута, њено подручје припојено је бачкој епархији, те се и Епископ бачки понео звање епископа бачко-сегединског и јегарског. Пре неколико година у Српској православној цркви успостављено је и звање Викарног епископа јегарског.

У изворима на основу којих је припреман Рјечник хрватскога или српскога језика Јегра се назива и Егар (Стулијев рјечник, Гласник Српског ученог друштва), Егра (рјечници Микаљин, Белин, Белостенчев, Волтигијев, Ђоре Палмотић, Старине ЈАЗУ), Егрија (Иван Гундулић), Јегар (Вуков рјечник, Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Павао Ритер Витезовић) и Јегра (Даничић, шематизам Митрополије карловачке из 1878). Вук Караџић у Српском рјечнику из 1852. за Егер (Јегар) каже да је (стајаће) некако мјесто и цитира стихове из народне песме: "(Чиста злато, Јегрелија Мујо!) Ти нијеси друма погодио. / То не иде Јегру бијеломе, / Већ Јањоку (Анкони?, оп. прир.) граду каурскоме“. Јегрелија је застарели назив за становника Јегра, ми бисмо данас рекли Јегранин или Егерац.

Види још: Црква Светог Николе у Јегри

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :