Египатски језик представља аутохтони језик Египта из афро-азијске језичке породице. Неки записи на египатском језику датирају од 3400. године п. н. е.[1] што га чини једним од најстаријих познатих писаних језика. Египатски језик се говорио све до око 17. века у облику коптског језика. Национални језик савременог Египта је египатски арапски, који је постепено замењивао коптски као свакодневни говор у вековима после муслиманског освајања Египта. Коптски језик се данас једино користи за литургијске сврхе у Коптској цркви, а наводно има и неколико особа које га користе у свакодневном животу.[2]
Периодизација [уреди]
Стручњаци египатски језик хронолошки деле у шест периода:[3]
Поред демотског и коптског језика, од времена хеленизма до победе ислама, у Египту је коришћен и грчки као књижевни језик. Од 11. века арапски потискује коптски језик из свакодневне употребе. Коптски језик се очувао као локални језик изолованих села у горњем Египту до 19. века.[4] Он се још увек користи у верским обредима Коптске православне цркве, а његови трагови се могу пронаћи и у египатском арапском језику.[5]
Египатски језик је био синтетички језик, али ја касније постао више аналитички. Присвојне заменице представљају суфиксе именица. Помоћни глаголи се ретко употребљавају. Касније су Египћани развили префиксни одређени и неодређени члан, који је заменио старије инфлективне суфиксе. Такође се променио редослед речи од старијег шаблона предикат-субјекат-објекат у новији субјекат-предикат-објекат.[6] У демотском и коптском језику дошло је до елиминације ненаглашених самогласника и појавио се суфикс -т у женском роду.
Фонетика [уреди]
И поред тога што је транслитерација важна грана египтологије, не постоји стандардна шема за преношење хијероглифских текстова. Рецимо, немачки египтолози се најчешће опредељују за шему Ермана и Грапова из 1926–1953, док је популарна и транскрипција по Гардинеру из 1954. Најуспешнија новија транскрипција која користи IPA алфабет је транскрипција по Шенкелу из 1990. Критика за све транскрипције је да се заснивају на претпостављеном изговору у средњоегипатској фази, а занемарују старије и новије верзије изговора.
| Знакови за појединачне фонеме |
| Пиктограм |
Значење |
Транслитерација |
Изговор |
Коментар |
|
|
египатски лешинар |
ȝ |
а |
алеф |
|
|
штап |
j |
и/ј |
јод |
|
или
|
два штапа или две црте |
y |
ј/иј |
дупли јод |
|
|
рука |
ˤ |
а |
ајин,
грлени фрикативни звук |
|
или
|
пиле од препелице |
w |
в/у |
вав |
|
|
стопало |
b |
б |
|
|
|
асура од трске |
p |
п |
|
|
|
змија |
f |
ф |
|
|
|
сова |
m |
м |
|
|
|
вода |
n |
н |
|
|
|
уста |
r |
р |
|
|
|
тршчани кров |
h |
х |
|
|
|
упредени лан |
ḥ |
х |
наглашено грлено х,
задњонепчани безвучни фрикатив |
|
|
плацента или клупко |
ḫ |
х |
грлено х,
задњонепчани безвучни фрикатив |
|
|
стомак репате животиње |
ẖ |
х |
меко х,
палатални безвучни фрикатив |
|
или
|
савијена тканина или закивак |
s |
с/з |
|
|
|
бара |
š |
ш |
|
|
|
нагиб |
q |
к/ку |
наглашено к,
увуларни оклузивни безвучни сугласник |
|
|
корпа са дршком |
k |
к |
|
|
|
помоћни суд |
g |
г |
тврдо г |
|
|
лепиња |
t |
т |
|
|
|
уже |
ṯ |
ћ/ч |
|
|
|
рука |
d |
д |
|
|
|
кобра |
ḏ |
ђ/џ |
|
У систему самогласника египатског језика нема гласа е, ни гласа о, који се јавља само у грчким именима.
Коптски натпис из 3. века.
Египатско знаковно писмо потиче од око 3200. године пре нове ере. Ти рани текстови се уопштено сврставају под „архајски египатски“. Египатски хијерофлифи, хијератско и демотско писмо на крају је заменило више фонетско коптско писмо.
Референце [уреди]
Спољашње везе [уреди]