Едвард Коцбек

Едвард Коцбек
Биографија
Датум рођења	27. септембар 1904.
Место рођења	Свети Јуриј, код Шчавнице (Аустроугарска)
Датум смрти	3. новембар 1981.
Место смрти	Љубљана (СФР Југославија)

Едвард Коцбек (Свети Јуриј, код Шчавнице, 27. септембар 1904 — Љубљана, 3. новембар 1981) је био словеначки књижевник, есејиста, учесник Народноослободилачке борбе и политички радник.

Биографија

Рођен је 27. септембра 1904. године у Св. Јурију код Шчавнице. Испрва је студирао теологију у Марибору од 1925. до 1927, а после тога је уписао романистику у Љубљани, Берлину, Лиону и Паризу. Након завршетка студија, био је средњошколски професор у Бјеловару, Вараждину и Љубљани од 1931. до 1941. године.

По окупацији Југославије априла 1941. године, као представник хришћанских социјалиста, придружио се Освободилној фронти и ушао у њено вођство. За време рата био је члан Извршног одбора Освободилне фронте, члан АВНОЈ-а, повереник за просвету у НКОЈ-у од 1943, министар за Словенију у влади ДФ Југославије од марта 1945, потпредседник Президијума Народне скупштине НР Словеније и члан Главног одбора Ослободилачког фронта Словеније.

Због објављивања књиге „Strah in pogum“, која се бавила ликвидацијом политичких противника током рата у Словенији, био је од 1952. године политички изолован. Поново је почео да објављује радове од 1961, а три године касније био је добитник Прешернове награде за дело „Groza“.

Умро је 3. новембра 1981. године у Љубљани. Сахрањен је на љубљанском гробљу Жале.

Песник и писац

Био је уредник и сарадник часописа „Stražni ognji“, „Križ“, „Beseda“, „Dom in svet“ и „Dejanje“ (1928–1941). Чланком Premišljevanje o Španiji 1937, изазвао је расцеп у католичким редовима, те основао сопствени часопис „Dejanje“.

Песме које је објавио између 1925. и 1933. и скупио у књизи „Zemlja“ (1934), показују стилско скретање од експресионистичког заноса у продуховљену дескрипцију.

Коцбекова есејистика, која је тежила ка филозофској синтези хришћанског активизма и персоналистичке етике, рађала се из динамичког односа између појединаца и друштва. Од персоналистичке филозофије преузео је тезу о револуцији у човеку, после које затим, без насиља, долази промена друштвених односа. По томе, револуција у човеку треба да се изврши у оквиру хришћанског духовног и етичког система. Зато Коцбек није могао да усвоји марксизам, а ни доследну праксу на марксистичкој основи.

У периоду изолације 1952-1961, углавном се бавио превођењем дела са француског и немачког језика.

Дела

Поезија (песничке збирке):	Проза:	Драматика:
Prve pesmi (1924), Zemlja (1934), Groza (1963), Poročilo (1969), Zbrane pesmi (1977).	Tovarišija (1949), Strah in pogum (1951), Listina (1967), Krogi navznoter (1977).	Plamenica (192?), Mati in sin (око 1920), Noč pod Hmeljnikom (1943).

Одликовања

• Орден народног ослобођења
• Орден заслуга за народ са златном звездом
• Орден братства и јединства са златним венцем
• Партизанска споменица 1941.

Литература

• Енциклопедија Југославије (књига пета). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1962. година.
• Бјелош, Ненад. "Odlikovani Slovenci 1944-1950". Vojnozgodovinski zbornik št. 9 (2002). 90-97.
• Инкрет, Андреј. In stoletje bo zardelo: Kocbek, življenje in delo. Љубљана, 2011. ISBN 978-961-241-503-7
• Омерза, Игор. Edvard Kocbek: Osebni dosje št. 584, Љубљана, 2010. ISBN 978-961-226-979-1
• Погачник, Јоже [et al.]. Slovenska književnost III. Љубљана, 2001. 54-59 in 150-152.
• Хрибар, Тине, Ena je groza, 2010. (COBISS)

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Едвард Коцбек

• Kocbek na www.svarog.org
• Poetry International Web
• Kocbek na www.rtvslo.si
• Brošura o Edvardu Kocbeku
• Spominska znamka
• Novice na 24ur.com