Еди Меркс
|
|||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Еди Меркс на Тур де Франсу 1973. године | |||||||
| Личне информације | |||||||
| Име | Еди Меркс | ||||||
| Надимак | канибал | ||||||
| Датум рођења | 17. јун 1945. | ||||||
| Држављанство | |||||||
| Висина | 1,84 m | ||||||
| Тежина | 75 kg | ||||||
| Информације о тиму | |||||||
| Tренутно члан тима | повукао се | ||||||
| Дисциплина | друмски | ||||||
| Тип возача | све | ||||||
| Професионална каријера | |||||||
| 1965. 1966-1967 1968-1970 1971-1976 1977. 1978. |
Соло Суперија Пежо БП Faema Молтени Фијат C&A |
||||||
| Успеси | |||||||
| Тур де Франс | |||||||
| 1969, 1970, 1971, 1972. и 1974. године. | |||||||
| |
1969, 1971. и 1972. | ||||||
| |
1969. и 1970. | ||||||
| |
1969, 1970, 1974. и 1975. године | ||||||
| Ђиро ди Италија | |||||||
| 1968, 1970, 1972, 1973. и 1974. године. | |||||||
| Вуелта а Еспања | |||||||
| 1973. године | |||||||
| Kласичне бициклистичке трке | |||||||
| Париз—Рубе: | 1968, 1970. и 1973. године. | ||||||
| Лијеж Бастоњ Лијеж: | 1969, 1971, 1972, 1973. и 1975. године. | ||||||
| Ђиро ди Ломбардија: | 1971. и 1972. године. | ||||||
| Шампионати и друге трке | |||||||
(друмска трка) |
1967, 1971. и 1974. године. | ||||||
(аматерски) |
1964. године. | ||||||
Едуард Луис Јозеф „Еди“ Меркс (хол. Édouard Louis Joseph "Eddy" Merckx; 17. јунa 1945. у граду Менсел Каизегем у Белгији) је бивши белгијски професионални бициклиста. После победе на Светском првенству за аматере у друмској вожњи 1964. године, од 1965. прелази у професионалце. Он је други бициклиста који је успео да победи пет пута на Тур де Франсу, после француског бициклисте Жак Анкетила. Један је он најтрофејнијих и највећих бициклиста свих времена. Настојао је да без калкулација победи у свакој трци у којој је учествовао, имао је надимак бескомпромисни такмичар „канибал“. Вишеструки је освајач највећих и најтежих бициклистичких трка, од чега треба издвојити да је по пет пута освајао Тур де Франс и Ђиро ди Италија, као и једном Вуелту, трку око Шпаније. Уз то победник је небројаних других трка, троструки светски првак и бивши светски рекордер у вожњи на 1 сат, као и носилац више достигнућа која до данас нису надмашена.
Олимпијске игре [уреди]
Једина титула која недостаје у његовој јединственој спортској каријери, је са олимпијских игара, јер је са својих 19 година наступио на својим јединим Олимпијским играма, у Токију 1964. године где је у појединачној друмској вожњи заузео 12. место. Касније, кад је преузео потпуну доминацију у бициклизму, било му је, као професионалцу, у складу са тадашњим аматерским принципима, онемогућен наступ на Олимпијским играма, где би, нема у то никакве сумње, узео медаљу.
Рекорди [уреди]
До данас су следећи рекорди Едија Меркса остали ненадмашени:
- Петоструки победник Ђира (1968, 1970, 1972, 1973, 1974, рекорд дели са још двојицом бициклиста)
- Највише победа на три најпознатије трке (Тур де Франс, Ђиро д'Италија и Вуелта а Еспања): 11
- Највише победа међу професионалцима: 525
- Највише победа у једној сезони: 54
- Највише етапних победа на Тур де Франсу: 34
- Највише етапних победа на једном „Туру": 8 (1970. и 1974, рекорд дели са још двојицом бициклиста)
- Највише дана проведених у жутој мајици на Туру: 96
- Највише дана проведених у ружичастој мајици на Ђиру: 76
- Једини освајач све три мајице на једном Туру: „жуте“, „зелене“ и „тачкасте“, 1969. године
- Највише победа на класичним друмским тркама: 28
- Највише победа на једној великој класичној друмској трци (Милано-Санремо): 7