Екавски изговор

Из Википедије, слободне енциклопедије
западнојужнословенски
језици, наречја и изговори
стандардни национални језици
српски · хрватски · словеначки
бошњачки · црногорски
наречја
штокавско · кајкавско
чакавско · торлачко
изговори
екавски · ијекавски · икавски
Источно штокавски дијалекти
шумадијско-војвођански
источнохерцеговачки
зетско-јужносанџачки
косовско-ресавски
(смедеревско-вршачки)
призренско-тимочки
локални српски говори,
социолекти, жаргон и остало

нашински · ужички · шатровачки
англосрпски · ромско-српски
п  р  у

Екавски изговор (такође екавица) је један од три изговора српског језика и један од два која су прихваћена у књижевном језику. Поред екавског, у књижевном језику је дозвољена употреба још и ијекавског, док је икавски изговор књижевно неправилан за употребу. Данас је овај изговор доминантан у српском језику, мада у Вуково доба то није био случај, нити је његова језичка реформа томе тежила.

Народни говори који користе екавски изговор су говори Војводине, говори централне, источне и јужне Србије, неки говори Славоније и Истре, као и хрватско кајкавско наречје.

У екавским наречјима стари глас јат замењује се гласом е. У многим екавским дијалектима присутна је потпуна екавштина, што значи да се свако јат замењује са е, док се у екавском изговору књижевног језика у неколико случајева јат замењује и са и (нпр. новИји, долИвати, нИсам, додИјати итд.).

Поред српског, замена јата гласом е користи се и у словеначком и македонском језику.

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]