Екваторијална Гвинеја

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 1° 35' СГ Ш, 10° 21' ИГД

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Гвинеја (вишезначна одредница).
Република Екваторијална Гвинеја
República de Guinea Ecuatorial
République de Guinée Équatoriale
Застава Екваторијалне Гвинеје Грб Екваторијалне Гвинеје
Застава Грб
крилатица: Unidad, Paz, Justicia
Химна
Caminemos pisando la senda
Положај Екваторијалне Гвинеје
Главни град Малабо
Службени језик шпански, француски, португалски
Председник: Теодоро Обианг Нгуема Мбасого
Премијер: Висенте Ехате Томи
Независност: Од Шпаније
12. октобар 1968.
Површина  
 — укупно 28.051 km² (141)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2008. 616 459 (159)
 — густина 22/km² 
Валута ЦФА франак (100 центи)
Временска зона UTC +1
Интернет домен .gq
Позивни број +240

Екваторијална Гвинеја, или званично Република Екваторијална Гвинеја (шп. República de Guinea Ecuatorial, фр. République de Guinée Équatoriale) је земља у западном делу Централне Африке [1], и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са Камеруном на северу, Габоном на истоку и југу, и Гвинејским заливом на западу. Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као Рио Муни) обухвата и више острва, међу којима и веће острво Биоко (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град Малабо.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Екваторијалне Гвинеје

Португалски истраживач Фернао до По је тражећи пут за Индију открио 1472. острво Биоко. Назвао га је Формоза, али је убрзо добило име по њему. Острва Фернандо По и Анобон су колонизовали Португалци 1474. Португалци су задржали контролу над њим све до 1778. када су острва и трговачка права у континенталном делу од реке Нигер до реке Огове предате Шпанији у замену за територије на Америчком континенту. Од 1827. до 1843. Британија је основала базе на острву да би се борила против трговине робљем. Континентални део, Рио Муни, је постао протекторат 1885. и колонија 1900. Између 1926. и 1959. територија је уједињена у колонију Шпанска Гвинеја.

У марту 1968. под притиском локалних националиста и Уједињених нација, Шпанија је објавила да ће дати независност Екваторијалној Гвинеји. Званично је постала независна 12. октобра 1968. Од тада земља је имала два лидера, Франциска Масиас Нгуема, бившег градоначелника Моногома током Шпанске колонијалне власти, и његовог братанца Теодора Обианг Нгуема Мбасогоа, који је 1979. извршио државни удар и погубио свог стрица.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Екваторијалне Гвинеје

Екваторијална Гвинеја се налази у западном делу дентралне Африке. Састоји се из континенталног дела који се зове Рио Муни и пет већих острва: Биоко, Анобон, Корсико, Елобеј Гранде, Елобеј Чико и из мањих острваца. Биоко, који се све до 1970-их звао Фернандо По, је највеће острво са површином од 2017 km² и налази се на 40 km од обала Камеруна. Рио Муни има површину од 26,003 km², река Рио Бенито га дели на два дела. Вулканско острво Анобон има површину од 18 km² и налази се 595 километра јужно од острва Биоко. Клима је тропска, са тешким кишама, великом влажношћу, и честим сезонским променама.

Председник Екваторијалне Гвинеје гради нови главни град Ојала, далеко од обале.[2]

Административна подела[уреди]

Екваторијална Гвинеја је подељена у седам провинција (у заградама се налазе главни градови):

  • Анобен (Сан Антонио де Пале)
  • Биоко Норте (Малабо)
  • Биоко Сур (Луба)
  • Центро Сур (Евинајонг)
  • Кие-Нтем (Ебебијин)
  • Литорал (Бата)
  • Веле-Нзас (Монгомо)

Привреда[уреди]

Пре стицања независности привреда Екваторијалне Гвинеје се ослањала на производњу какаоа. Територија је имала највиши друштвени производ по становнику у Африци 1959.

Године 1996. откривене су велике резерве нафте. Производња нафте је 2004. била 360.000 барела на дан. Већина становништва се бави екстензивном пољопривредом и рибарством.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :