Економска криза 1893.

С Википедије, слободне енциклопедије

Економска криза 1893. представљала је озбиљну економску кризу, која је започела 1893. у САД. Криза је настала због претеране градње железничких пруга са слабим финансијским покрићем, па је уследила серија банкрота великих банака. Због надувавања балона на тржишту градње железничких пруга уследила је паника и огромна тражња за златом, што је исцрпило златне резерве и изазвало највећу до тада забележену економску кризу у САД.

Процена незапослености пред, за време и после кризе (Извор: Ромер, 1984)
Година Лебергот Ромер
1890 4.0 4.0
1891 5.4 4.8
1892 3.0 3.7
1893 11.7 8.1
1894 18.4 12.3
1895 13.7 11.1
1896 14.5 12.0
1897 14.5 12.4
1898 12.4 11.6
1899 6.5 8.7
1900 5.0 5.0

Узроци кризе[уреди | уреди извор]

Током 1880-их у САД је забележен огроман економски раст, који је великим делом био заснован на претераним спекулацијама са градњом железничких пруга. Изграђено је толико много пруга да приходи више нису могли да покривају трошкове. С друге стране нови рудници сребра преплавили су тржиште сребром, па је пала његова цена. Ранијим одлукама био је фиксиран омер цена злата и сребра, који више није одговарао односу на тржишту, па су многи држави продавали сребро по скупљој цени од реалне, а заузврат узимали злато. Пољопривредници су добијали малу цену за своју пшеницу и памук.

Почетак кризе[уреди | уреди извор]

Један од првих знакова предстојећих невоља био је банкрот Филаделфијске и Ридинг железнице, који се десио 23. фебруара 1893. Председник САД Гровер Кливленд је десет дана по избијању кризе 4. марта 1893. ступио на власт. У то време државна благајна је већ изгубила много злата, па је председник наговорио Конгрес САД да се повуче деценијама стара одлука о обавезном откупу сребра по фиксној цени. Међутим како је расла забринутост због економског стања уследило је панично повлачење новца из банака. Криза се ширила америчком економијом, а страни инвеститори почели су да продају америчке деонице и уместо њих узимају злато повлачећи га на тај начин из САД.

Сребро[уреди | уреди извор]

Велики проблем америчке економије био је вештачки успостављен однос сребра и злата, који више није одговарао реалном односу. Деценијама пред кризу државна благајна откупљивала је сребро и уместо њега давала новчанице које су људи могли да мењају у сребро или злато, али пошто је сребро било прецењено људи су своје новчанице мењали за злато све док државна благајна није остала са малим златним резервама. Отада више нису могли да за своје новчанице добијају злато. Све то довело је до пада тражње за сребром, чија цена је онда пала. Они који су посуђивали новац морали су да плаћају много веће каматне стопе, па је уследио низ банкрота у индустријском сектору, а неликвидност комапанија и њихова немогућност да отлате дугове изазивала је банкрот многих банака. У то доба банкротирало је 15.000 предузећа и 500 банака. Незапосленост на врхунцу кризе достигла је око 18% радне снаге.

Гровер Кливленд

Ефекти и резултати кризе[уреди | уреди извор]

Криза је тешко погодила све индустријске центре. Фармери су због нове цене сребра били погођени падом извозних цена пољопривредних производа, а углавном се радило о памуку и пшеници. Незапослени радници Охаја, Пенсилваније и још неколико западних држава маршом на Вашингтон и захтевом да им се нађе посао привукли су велику пажњу јавности. Током 1894. уследила је серија великих штрајкова, који су се одвијали или окончавали великим насиљем. Посебно је био озбиљан Пулманов штрајк радника железница, који је довео до застоја великога дела железнице у САД. Штрајк је разбијен уз помоћ 12.000 војника. За време штрајка убијено је 13 штрајкача, а 57 их је рањено. Државне златне резерве су пале на изузетно низак ниво, па је председник Гровер Кливленд био принуђен да посуди 65 милиона долара у злату од банкара Џ. П. Моргана. Због кризе демократи и популисти изгубили су изборе за Конгрес 1894. Републиканци никада дотада нису остварили већи напредак. Због кризе затворени су многи рудници сребра, као и железничке линије, које су водиле до њих.

Опоравак[уреди | уреди извор]

Због депресије и кризе поново се расправљало о биметализму, тј систему заснованом на сребру и злату. На председничким изборима 1896. победио је републиканац Вилијам Макинли, који се залагао за систем заснован на злату. Опоравак је започео 1897. на почетку Макинлијевог мандата.

Током 1896. откривено је злато на Аљасци у подручју Клондајка, а од 1897. до 1899. око 100.000 људи је кренуло у стампедо у покушају да се нагло обогати. Поново је успостављено поверење у економски систем све до велике економске кризе 1907.

Литература[уреди | уреди извор]

Примарни извори[уреди | уреди извор]

Секундарни извори[уреди | уреди извор]