Економски факултет Универзитета у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Економски факултет

Лого факултета

Пошаљи фотографију

Мото Први и прави
Датум оснивања 1937.
Тип државни
Универзитет Универзитет у Београду
Седиште Београд (Србија)
Декан проф. др Бранислав Боричић
Број одсека 9
Наставног особља 130
Мрежно место http://www.ekof.bg.ac.rs


Економски факултет Универзитета у Београду је образовна и научна установа економских наука Универзитета у Београду са традицијом дугом скоро 80 година. Основан је као Висока школа за економију и трговину још далеке 1937. године, као водећи високошколски образовни центар у области економије у тадашњој Краљевини Југославији. Зграда Високе школе је била у Балканској 4, а од 1952. године Факултет се налази на данашњој локацији у Каменичкој 6, општина Савски венац. Економски факултет је од 1947. године у саставу Универзитета у Београду.

Данас је Економски факултет највећа и најеминентнија научно-образовна установа у региону у пољу економских наука, пословног управљања и статистике. Факултет запошљава око 130 наставника и сарадника од чега 53 редовна професора. На Факултету је до сада дипломирало преко 44000 студената, око 2170 је наставило последипломске студије и стекло назив магистра наука док је око 730 стекло титулу доктора наука.

Један од важних ангажмана Факултета је и организовање научних конференција као и скупова и семинара са предузећима, банкама итд. Прилози и реферати са ових скупова и други научни чланци наставника и сарадника али и аутора изван Факултета објављују се у часопису "Економски анали", који је категоризован у групу часописа од међународног значаја.

Факултет има врло развијену сарадњу са већим бројем страних универзитета и института (САД, Велика Британија, Русија, Француска, Аустрија, Италија, Грчка итд.). Међународна сарадња Факултета се интезивира последњих година и Факултет улази у нове међународне пројекте.

Многи наставници и сарадници Факултета ангажовани су од стране домаћих института, факултета, консултантских фирми и др. доприносећи њиховом угледу и јачању њихове стручне основе у пословима које обављају. Такође, један број наставника индивидуално је ангажован на појединим међународним пројектима што потврђује њихов лични научни углед и академски значај читавог Факултета.

Центри[уреди]

Научно-истраживачки центар (НИЦЕФ)[уреди]

Факултет има свој научно-истраживачки центар који на бројним пројектима ангажује велику већину наставника и сарадника као и један број истакнутих експерата изван Факултета. Од оснивања, у НИЦЕФ-у је урађено преко 1000 пројеката, иновационих курсева, консултантских услуга и саветовања за предузећа и друге кориснике у областима реструктурисања, процене вредности, приватизације, инвестиција итд. као и близу 100 макроекономских пројеката за владе, поједина министарства, фондове и др. По броју и квалитту урађених научно-истраживачких и комерцијалних пројеката НИЦЕФ је водећа научно-истраживачка институција у земљи.

Центар за издавачку делатност (ЦИД)[уреди]

Посебну целину чини центар за издавачку делатност који припада групи главних издавача у југоисточној Европи, специјализован за најквалитетније радове у области теоријске економије, међународне економије, банкарства, менаџмента, маркетинга, организације, пословних финансија, рачуноводства, статистике, математике, информатике и сл. Данас Центар годишње објави преко 80 наслова. Економски факултет има сопствену, врло богату библиотеку са преко 120 000 наслова, претежно у области економске литературе од почетка двадесетог века до данас.

Центар за међународну сарадњу[уреди]

Центар за међународну сарадњу на Економском факултету у Београду постоји од 2004. године и задужен је за координацију пројеката и активности које се реализују у сарадњи са иностраним академским институцијама. Ту најпре спадају међународни семинари, летње школе, размене студената, стипендирани боравци у инострансву, склапање споразума о сарадњи са страним универзитетима, итд.

Центар за каријерно вођење и саветовање[уреди]

Циљ центра је да помогне студентима да пронађу први посао, омогућава консултације студената са експертима за усмеравање каријере, организује тестирања, семинаре и курсеве и управља базом података која симулира тржиште рада. Центар остварује сарадњу са привреним субјектима, организује презентације компанија и сусрете са студентима, сајмове запошљавања и каријере и друге активности које помажу студентима да пронађу адекватно запослење. Центар је основан 2003. године.

Центар за перманентно стручно усавршавање[уреди]

Центар за перманентно стручно усавршавање је део Економског факултета у Београду основан са циљем да креира, организује, координира и промовише иновационе курсеве из области у којима смо специјализовани.

Маркетинг и односи с јавношћу[уреди]

Циљ Центра за маркетинг и односе с јавношћу је праћење промена на тржишту образовања, као и пружање информација и других видова подршке потенцијалним кандидатима за упис. Најважније активности центра односе се на организовање и спровођење информативне кампање за упис нових студената која се састојала од презентације Факултета у средњим школама, учествовања на сајмовима образовања, као и организовања посета Економском факултету у Београду.

Центар за информационе технологије[уреди]

Центар пружа техничку подршку модернизованом наставном процесу. Блиско је повезан са свим стручним службама и центрима Факултета. Учествује у одржавању разноликог апликативног софтвера, администрира и одржава локалну рачунарску мрежу, разне Интернет сервисе Факултета, врши сервисирање рачунарске и мрежне опреме Факултета и слично.

Руководство[уреди]

Руководство Факултета чине декан

И четири продекана

Катедре[уреди]

Економска теорија и анализа[уреди]

Катедра за економску теорију и анализу покрива две фундаменталне области: макроекономију и микроекономију, укључујући компаративну анализу привредних система и економских политика, анализу тржишта фактора производње и тржишних институција.

Економска политика и развој[уреди]

Катедра за економску политику и развој постоји још од првог катедарског груписања предмета на Економском факултету после Другог светског рата. Формирана је под називом Катедра за економику ФНРЈ. Крајем педесетих година промењен јој је назив у Катедра за економску политику, а у другој половини осамдесетих проширена је и постаје Катедра за економску политику и развој. Катедра покрива веома атрактивно и динамично подручје изучавања, које је у жижи интересовања научне и стручне јавности. Широк је круг дисциплина које улазе у њен делокруг. Оне се условно могу поделити у две групе: једна покрива националну привреду и секторске економике, а друга финансијске дисциплине, чиме се обезбеђује повезаност реалних и финасијских токова, који се остварују у одговарајућем институционалном окружењу.

Међународни економски односи[уреди]

Катедра покрива научну област Међународни економски односи, предмете на модулу Међународна економија и спољна трговина на основним студијама, дипломским академским студијама и докторским студијама, као и за све стране пословне језике.

Пословна економија и менаџмент[уреди]

Катедра за пословну економију и менаџмент је основана 1955. године као Катедра за статистику, економику, организацију предузећа и књиговодство. Непуну деценију касније, 1962. године, из Катедре су се издвојиле квантитативне и методолошке дисциплине и тако су формиране Катедра за статистику и математику и Катедра за рачуноводство и Катедра за економику и организацију предузећа. Тај назив је задржала до маја 1995. године када мења дотадашњи назив у Катедра за пословну економију и менаџмент.На наставним дисциплинама Катедре ангажовано је 35 наставника и сарадника, тако да према броју својих чланова и дисциплинама које јој припадају представља највећу катедру на Економском факултету Универзитета у Београду.

Рачуноводство и пословне финансије[уреди]

Катедра развија научне дисциплине из области рачуноводства, ревизије и пословно-финансијског управљања. Ове дисциплине се изучавају у оквиру осамнаест предмета на основним студијама и дванаест предмета на мастер студијама.

Статистика и математика[уреди]

Катедра као основни циљ наставе има оспособљавање економиста да на савремен начин учине свој рад креативнијим, а да економистима који су се определили за смер статистике и информатике омогући да овладају потребним теоријским и практичним знањима за послове статистичких и економетријских истраживања, економске оптимизације, прогнозирања итд. Најбољу оцену рада Катедре даје квалитет наших дипломираних студената и бројни магистри и доктори статистичких наука и економских наука из области квантитативне анализе.

Смерови[уреди]

Наставни план редовних студија на Факултету обухвата девет усмерења и то:

  • Економска анализа и политика
  • Маркетинг
  • Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање
  • Трговински менаџмент и маркетинг
  • Финансије, банкарство и осигурање
  • Туризам и хотелијерство
  • Статистика, информатика и квантитативна економија
  • Менаџмент
  • Међународна економија и спољна трговина

Поред овога, на последипломским студијама на Факултету постоји око 20 курсева у различитим областима економије. Од 2001. на факултету ради и Последипломска пословна школа МБА типа, на којој предају еминентни домаћи и страни професори.

Економски факултет организује у сарадњи са иностраним високошколским институцијама студијске програме међународних дипломскиих академских студија на којима наставу изводе професори са ових факултета, по програмима који су акредитовани у иностранству. Студенти стичу поред дипломе Економског факултета у Београду и диплому друге - стране институције. Међународни мастер Пословна економија и менаџмент се организује са ХЕЦ - Париз (на енглеском и српском), док се међународни мастер Макроекономија привреда у транзицији организује са Универзитетом у Ници (Француска), на српском и француском језику.

Спољашње везе[уреди]