Елдорадо
Елдорадо (El Dorado) је легенда која потиче од јужноамеричких Индијанаца. По усменом предању, Елдорадо је крај са огромним богатством у злату. Као такав, био је главна мета шпанских конкистадора у 15. и 16. веку, којима је реч Ел Дорадо постао синоним за благостање и био главни циљ више експедиција, чији резултат је био углавном откривање нових земаља у Новом свету.
Садржај |
Елдорадо — од легенде до мита [уреди]
Мит о Елдораду започет је око 1530. у колумбијским Андима, где је конкистадор Гонзало Хименез де Кесада (шп. Gonzalo Jiménez de Quesada) наишао на Индијанце племена Муиско. Тамо су чули причу од индијанских старешина, коју је касније у Китоу проширио Себастијан де Белалказар, наравно у мало улепшаној, докићеној верзији са елементима претеривања, да би прича била привлачнија. Тако је прича о Елдораду добила митске димензије. Првенствено је означавала златног човека, а не златно место (шп. El indio dorado — Индијанац од злата, шп. El Rey Dorado — Краљ од злата).
Као измишљено место, Елдорадо је постао богато краљевство тог Краља од злата. Фасцинирани причом, Франсиско де Орељана и Гонзало Пизаро су 1541. повели су славну експедицију у долину реке Амазон, на коме су и открили реку Амазон, коју је Орељана целу препловио.
Иако Шпанци никад нису нашли Елдорадо, ипак су згрнули велико благо које су запленили Индијанцима Јужне и Централне Америке (Инкама, Астецима и осталима). Злато су однели у Шпанију, шта је врло лоше утицало на шпанску економију због високе инфлације.
Експедиције [уреди]
Приче су се и иначе мењале и трансформисале временом, а ни прича о Елдораду није била изузетак. Трансформација легенде у мит, од краља у злату до краја у злату, имала је велики утицај на европске колонизаторе, нарочито на Шпанце.
Најпознатија експедиција је била експедиција конкистадора и истраживача Франсиска де Орељане и Гонзала Пизара 1541.
Година 1541—1545. немачки барон Филип фон Хутен (нем. Philipp von Hutten) је органиозовао још једну експедицију. Његова потрага за Елдорадом довела га је у Венецуелу.
Године 1569. Гонзало Хименез де Кесада (шп. Gonzalo Jiménez de Quesada) је организовао још једну експедицију која је кренула из Боготе.
Енглески племић Сир Валтер Роли (енгл. Sir Walter Raleigh) наставио је потрагу 1595, а у својој књизи сместио је Елдорадо негде уз реку Ориноко (данашња Венецуела). То место је било на картама морепловца и истраживача, све док његово непостојање није доказао Александар фон Хумболт (нем. Alexander von Humboldt). Поновна експедиција Сира Валтера Ролија кренула је 1616, када је био ослобођен из затвора у Лондону са обећањем да ће потражити Елдорадо уз реку Ориноко. И та експедиција није успела, штавише, у њој је убијен његов син.
Причало се, да је у Елдорадо ушао неки Шпанац по имену Мартинез (1531), морнар Дијега де Ордаза (шп. Diego de Ordaz), након што је његов брод потонуо.
У књижевности [уреди]
Едгар Алан По је написао песму „Елдорадо“ која симболично говори о витезу који тражи Елдорадо. Песму је на српски језик препевао Станислав Винавер. Елдорадо и данас остаје у машти човека и често се помиње у разним књигама, где симболизује нешто што се жели али је недостижно.
