Елевација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елевација

Елевација је угао (\ \epsilon), са којим се у вертикалној равни одређује правац по висини, посматраног објекта (предмета, авиона итд), у односу на хоризонталну раван. Елевација, заједно са азимутом, користи се за одређивање положаја објекта, по правцу, у сферном координатном систему. Овај вертикални правац, са податком најкраће његове удаљености и са азимутом, потпуно одређује положај тела у простору. Физичка величина дефинисана са овим појмом се користи од зачетка примене балистике, у астрономији и у навигацији летелица и сателита. [1][2]

Балистика[уреди]

У балистици, елевација је угао између хоризонталне равни и правца осе цеви артиљериског оружја. Најважнији је податак за постизање тачног домета гранате до циља. Заједно са податком о азимуту, обезбеђује подешавање оружја у гађању на полигону и у борби. Свако артиљериско оружје поседује своју таблицу гађања, у којој су унети подаци за вредности елевације за одређени домет. Сваки тип артињериског оруђа се детаљно испита на полигону, са мерењем података при реалном гађању. На основу тих резултата сачини се таблица гађања, у којој је један од темељних података, у функцији домета, елевација. [2]

Elevation angle11.png Visina3.png
Дефиниција угла елевације.
Одређивање елевације са радаром.

Астрономија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Nebeski koordinatni sistemi

У астрономији, елевација се користи за дефинисање угаоног положаја небеског тела у вертикалној равни, у односу на тачку из које се посматра. [3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]