Електране

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гео-термална електрана на Исланду.

Електране (централе) представљају постројења за производњу електричне енергије. У електранама енергија не настаје, него се заправо претвара из једног одређеног облика у електричну енергију.

Врсте електрана[уреди]

Према врсти електричне струје електране могу бити:

У зависности од врсте извора у којем је примарна енергија која се затим претвара у електричну, разликујемо;

У термоелектране, гдје се хемијска енергија претвара у електричну, зависно од врсте горива (тврдо, текуће, гасовито (плинско)) које се употребљава, убрајамо: нуклеарне електране или атомске електране, електране на угаљ, електране на гас (електране на плин), дизел електране итд.

У хидроелектране убрајамо и електране на плиму и осеку те електране на морске таласе.

Електране се исто тако дијеле и на:

Напримјер: термоелектране, које употребљавају чврста (угаљ, уран), текућа (дизел) те гасовита (природни гас (плин)) горива за своје примарно гориво, спадају у електране са необновљивим изворима енергије; док рецимо, хироелектране, сунчане електране или вјетроелектране спадају у електране са обновљивим изворима енергије.

Видови енергије у природи[уреди]

Енергија постоји око нас у различитим облицима. Најчешће је описујемо као хемијску, топлотну, свјетлосну, механичку, електричну и нуклеарну или атомску енергију. У пракси се најчешће користи електрична, због особине да се лако може на било ком мјесту претварати у друге облике енергије, нпр; механичку, топлотну, хемијску енергију, свјетлосну и енергију зрачења.

Нуклеарна електрана у Катеному, Француска

Предности електричне енергије[уреди]

Предност електричне енергије наизмјеничне струје је што се може лако и без претјерано великих губитака преносити путем електричне мреже на мале (ниски напон) и велике удаљености (високи напон) од мјеста производње до мјеста потрошње. Следећа предност је што се код наизмјеничне струје једноставно и ефикасно може трансформисати напон у зависности од жељене даљине преноса.

Такође је предност што се на мјесту потрошње лако може трансформисати у све погодне облике енергије помоћу једноставних електричних уређаја.

Електрични пријемници (уређаји) користе електричну енергију за свој рад па зато морају бити прикључени на неки од извора електричне енергије. Поједини електрични пријемници прикључени су на извор електричне енергије у виду батерија или акумулатора, док је већина пријемника прикључена преко електричне мреже на електране наизмјеничне струје.

Структура електране[уреди]

Главни уређаји (направе) у електранама наизмјеничне струје су: турбина и генератор,

Турбина је уређај (направа) преко које се кинетичка енергија текуће воде или паре под притиском претвара у механичку енергију - вртење турбине. Хидроелектране користе тзв. водене турбине, а зову се тако јер турбину покреће вода; док термоелектране користе тзв. парне турбине и гасне турбине (плинске турбине). Називају се опет по материји која их покреће (пара, гас).

Генератори, су уређаји (направе, машине) који претварају механичку енергију у електричну. На генератору се разликују два основна дијела: дио који се врти (ротира) - ротор, и непокретни дио - статор који у облику великог шупљег ваљка обухвата ротор. Да би генератор „производио“ електричну енергију потребна му је погонска направа (машина) која ће да врти (обрће) његов ротор. Вратило или осовина турбине је директно или индиректно повезана са вратилом или осовином генератора на којој се налази ротор. За покретање мањих генератора употребљавају се дизел-мотори, гасне турбине и сл. Турбину покреће најчешће вода или прегријана водена пара под притиском. Све електране код којих постоји термодинамички циклус са воденом паром имају котловска постројења, која се код нуклеарних електрана зову нуклеарни реактори, јер се процес прављења паре одвија у реактору. Поред овога, електране имају и трансформаторска постројења. трансформаторска постројења која напон подижу на ниво потребан за транспорт електричне енергије преко далековода.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]