Електроенцефалографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку EEG (вишезначна одредница).
Електроенцефалографија

Електроенцефалографија је посебна неурофизиолошка метода која региструје мождану електричну активност преко електрода смештених на поглавини (што је најчешћи вид коришћења) или субдурално односно унутар можданог ткива (што се користи у преоперативној припреми болесника са епилепсијом). Резултујући дијаграм је познат као електроенцефалограм (ЕЕГ) који је, раније, преко посебних пера осетљивих на измену напона, исцртаван на папиру, а у садашњици чешће заступљен у виду дигиталног цртежа коришћењем рачунара.

ЕЕГ бележи мождане таласе који су према фреквенцији подељени на делта таласе (активност до 4 херца), тета таласе (од 4 до 8 херца), алфа таласе (од 8-12 херца) и бета таласе (преко 12 херца). Поједина нормална (будност, спавање, дремање) и патолошка стања (епилепсија, енцефалопатија, мождани удар или друге структурне лезије мозга) имају свој специфичан ЕЕГ запис, захваљујући којем је ЕЕГ уврштен као неопходна дијагностичка метода у испитивању епилепсије.

Ограничења[уреди]

Нажалост, ЕЕГ има своја значајна ограничења. Она се односе на малу просторну (ЕЕГ бележи електричну активност са свега 1/3 мождане коре) и временску (ЕЕГ се у стандарним условима бележи у временском трајању од двадесет минута). Ова ограничења се делом могу превазићи употребом тзв. метода активације (хипевентилација, фотостимулација) или продужењем снимања у специфичним физиолошким стањима (спавање након дужег периода неспавања).

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Електроенцефалографија