Електромагнетска индукција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Електромагнетну индукцију не треба мешати са „Магнетном индукцијом“, која се обично односи на Магнетско поље.

Електромагнетна индукција ствара потенцијалну разлику (или напон) у проводнику који се налази у променљивом магнетском пољу.

Мајкл Фарадеј је открио овај феномен 1831. године.

Фарадејев закон електромагнетне индукције[уреди]

Фарадеј је открио да електромоторна сила (ЕМС), створена у затвореној контури пропорционална брзини промене магнетног флукса кроз површину која је њоме ограничена.

У пракси, то значи да ће електрична струја бити индукована у било којој затвореној контури када се магнетни флукс кроз површину која се ослања на ту контуру мења. Ово важи и када се поље мења, и када се сама контура креће у пољу.

Фарадејев закон каже да је:

 \mathcal{E} = -{{d\Phi_B} \over dt},

где је

\mathcal{E} електромоторна сила (ЕМС) у волтима,
ΦB је магнетни флукс у Веберима.

За чест, али специјалан, случај намотаја, састављеног од N навојака, Фарадејев закон има облик:

 \mathcal{E} = - N{{d\Phi_B} \over dt}

где је

\mathcal{E} електромоторна сила (ЕМС) у волтима,
N је број навојака у намотају,
ΦB је магнетни флукс у Веберима кроз један навојак.

Ова формула има такав облик јер се у сваком појединачном навојку индукује ЕМС вредности дефинисане брзином промене флукса кроз исти, а пошто се калем као извор индуковане ЕМС може посматрати као редна веза појединачних индукованих ЕМС навојака, промену флукса кроз појединачан навојак треба помножити са укупним бројем навојака, како би се добила вредност индуковане ЕМС у калему.

Индукована ЕМС у праволинијском проводнику[уреди]

Још један облик електромагнетне индукције јавља се у случају када се проводник креће кроз магнетно поље(променљиво или стално). Услед дејства Лоренцове силе на покретна наелетрисања унутар проводника долази до раздвајања наелектрисања, при чему се на једном крају проводника таложи позитивно, а на другом негативно наелектрисање. Процес траје до изједначавања Лоренцове силе са електричном која се том приликом јавља. Услед раздвајања наелектрисања дошло је до стварања разлике потенцијала и индуковане ЕМС. Њену вредност налазимо множењем вредности магнетне индукције, дужине проводника и његове брзине за случај када је правац линија магнетне индукције нормалан на правац проводника, док се у другим случајевима као множилац додаје синус угла између њих:

 \mathcal{E} =-B l v

Ленцово правило[уреди]

Поларитет услед електромагнетне индукције насталог извора ЕМС одређује се Ленцовим правилом.

Електромоторна сила (ЕМС) индукована у електричном колу има смер такав да струја која се ствара у том колу услед ње, индукује магнетно поље које се супротставља промени магнетног флукса.

Одатле је Ленцово правило одговорно за знак минус у претходним формулама.

Примена[уреди]

Принцип електромагнетне индукције примењен је у бројним уређајима, међу којим су и:

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Електромагнетска индукција