Елизабета Баварска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елизабета Баварска

Франц Ксавер Винтрхалтер: Портрет царице Елизабете Аустријске из 1865.
Франц Ксавер Винтрхалтер: Портрет царице Елизабете Аустријске из 1865.

Пуно име Елизабета Амалија Евгенија
Датум рођења 24. децембар 1837.
Место рођења Минхен (Краљевина Баварска)
Датум смрти 10. септембар 1898.
Место смрти Женева (Швајцарска)
Гроб Царска крипта
Титула принцеза од Баварске
Порекло
Династија Вителсбах
Отац Максимилијан Јозеф од Баварске
Мајка Лудовика од Баварске
Породица
Супружник Франц Јозеф I
Деца Софија од Аустрије
Жизела од Аустрије
Рудолф од Аустрије
Марија Валерија од Аустрије

Елизабета Амалија Евгенија, војвоткиња од Баварске (нем. Elisabeth Amalie Eugenie, Herzogin in Bayern, позната и по надимку Сиси, 24. децембар 1837, Минхен10. септембар 1898, Женева) била је принцеза из споредне линије куће Вителсбах, која је ступањем у брак са царом Францом Јозефом I 1854. постала царица Аустрије, а од нагодбе из 1867. и апостолска краљица Мађарске.

Иако је имала мали утицај на политику Аустро-угарске, постала је славна историјска личност. Одбацивала је дворске норме и протокол. Истовремено је била личност трагичне судбине.

Удала се за Франца Јозефа са 16 година. Родила му је троје деце једно за другим: Софију (1855–1857), Жизелу (1856–1932) и Рудолфа (1858–1889). Рана смрт њене прворођене кћери прогониће је до краја живота и изазвати јаз између ње и Франца Јозефа. Беч је напустила 1860, због наводне болести. Од тада је путовала (Мадера, Крф).

Са мужем се поново зближила у време када су крунисани у Мађарској после Аустријско-угарске нагодбе 1867. Елизабета је увек гајила посебне симпатије према Мађарима, говорила је течно мађарски и бирала је мађарске дворске даме. Наредне године родила је четврто дете: Марију-Валерију (1868–1924). После тога се поново посветила путовањима. Није јој било дозвољено да утиче на образовање своје деце. Њих су одгајиле Елизабетина свекрва и тетка, принцеза Софија од Баварске.

Елизабета није била позната само по својој лепоти. Новине су извештавале о њеном осећају за моду, стриктној дијети, љубави према јахању и другим склоностима, укључујући никад потврђене љубавне везе. Учила је грчки и старогрчки језик. Писала је сентименталну поезију инспирисану путовањима, класичном Грчком и романтиком. Омиљени песник био јој је Хајнрих Хајне.

Самоубиство сина Рудолфа 1889. било је за њу тежак ударац. Од тада се крила од јавности. На Крфу је 1890. наредила израдњу дворца Ахилеон. Бескрајна путовања и топла пријатељска преписка са царем у Бечу су јој били утеха.

Млади анархиста Луиђи Лучени убо је царицу оштром турпијом 10. септембра 1898. на обали Женевског језера. Она испрва није била свесна озбиљности напада јер јој је стезник спречавао крварење. Умрла је истог дана. Сахрањена је у царској крипти у центру Беча.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Максимилијан Јозеф од Баварске
Max de Baviera.jpg
4. децембар 1808. 15. новембар 1888.
Лудовика од Баварске
Herzogin Ludovika - von Joseph Karl Stieler.JPG
30. август 1808. 25. јануар 1892.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Франц Јозеф
Franz Joseph of Austria young.jpg
18. август 1830. 21. новембар 1916.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Софија од Аустрије
Sophieaustria.jpg
5. март 1855. 29. мај 1857. умрла у детињству
Жизела од Аустрије
Giselaaustria17.png
12. јул 1856. 27. јул 1932. Лепополд од Баварске
Рудолф од Аустрије
Young Crown Prince Rudolf.jpg
21. август 1858. 30. јануар 1889. Стефани од Белгије
Марија Валерија од Аустрије
Maria Valeria austria 1890.jpg
22. април 1868. 6. септембар 1924. Франц Салватор од Аустрије

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Елизабета Баварска