Елизабета Баварска
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Елизабета Баварска | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 24. децембар 1837. |
| Место рођења | Минхен |
| Датум смрти | 10. септембар 1898. |
| Место смрти | Женева |
| Порекло | |
| Породица | |
| Супружник | Франц Јозеф I |
Елизабета Амалија Евгенија, војвоткиња од Баварске (нем. Elisabeth Amalie Eugenie, Herzogin in Bayern, позната и по надимку Сиси, 24. децембар 1837, Минхен—10. септембар 1898, Женева) била је принцеза из споредне линије куће Вителсбах, која је ступањем у брак са царом Францом Јозефом I 1854. постала царица Аустрије, а од нагодбе из 1867. и апостолска краљица Мађарске.
Иако је имала мали утицај на политику Аустро-угарске, постала је славна историјска личност. Одбацивала је дворске норме и протокол. Истовремено је била личност трагичне судбине.
Удала се за Франца Јозефа са 16 година. Родила му је троје деце једно за другим: Софију (1855–1857), Жизелу (1856–1932) и Рудолфа (1858–1889). Рана смрт њене прворођене кћери прогониће је до краја живота и изазвати јаз између ње и Франца Јозефа. Беч је напустила 1860, због наводне болести. Од тада је путовала (Мадера, Крф).
Са мужем се поново зближила у време када су крунисани у Мађарској после Аустријско-угарске нагодбе 1867. Елизабета је увек гајила посебне симпатије према Мађарима, говорила је течно мађарски и бирала је мађарске дворске даме. Наредне године родила је четврто дете: Марију-Валерију (1868–1924). После тога се поново посветила путовањима. Није јој било дозвољено да утиче на образовање своје деце. Њих су одгајиле Елизабетина свекрва и тетка, принцеза Софија од Баварске.
Елизабета није била позната само по својој лепоти. Новине су извештавале о њеном осећају за моду, стриктној дијети, љубави према јахању и другим склоностима, укључујући никад потврђене љубавне везе. Учила је грчки и старогрчки језик. Писала је сентименталну поезију инспирисану путовањима, класичном Грчком и романтиком. Омиљени песник био јој је Хајнрих Хајне.
Самоубиство сина Рудолфа 1889. било је за њу тежак ударац. Од тада се крила од јавности. На Крфу је 1890. наредила израдњу дворца Ахилеон. Бескрајна путовања и топла пријатељска преписка са царем у Бечу су јој били утеха.
Млади анархиста Луиђи Лучени убо је царицу оштром турпијом 10. септембра 1898. на обали Женевског језера. Она испрва није била свесна озбиљности напада јер јој је стезник спречавао крварење. Умрла је истог дана. Сахрањена је у царској крипти у центру Беча.
Спољашње везе [уреди]
