Елсмир (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елсмир
Елсмир (острво)
Највећи град: Гриз Фјорд
Становништво: 163
Географске координате: 79° СГШ, 79° ЗГД
Површина: 196235 km²
Највиши врх: Барбо Пик, 2616 m
Водена маса : Арктичко море
Држава: Канада

Елсмир (енгл. Ellesmere Island) је најсеверније од канадских арктичких острва, има површину од 196 235 km² што га чини трећим канадским острвом по величини и десетим на свету. Део је Канадског арктичког архипелага.

По територијалној подели Канаде Елсмир чини део савезне територије Нунавут. Елсмир је због своје изузетно хладне и за живот изузетно неповољне арктичке климе готово ненасељен тако да је према попису становништва из 2001. имао само 168 сталних становника.

Откриће[уреди]

Први Европљанин који је угледао острво био је британски истраживач Вилијам Бафин 1616, а 1852. експедиција Едварда Ингелфилда острво је назвала по Франсису Егертону, првом грофу од Елсмира.

Географија[уреди]

Елсмир спада међу најсеверније копнене крајеве света, а више од једне петине његове територије је заштићено као национални парк Кутинирпак, у коме се између осталог налази седам фјордова и мноштво ледњака. Највиши врх острва је 2.616 метара висок Барбо Пик (Barbeau Peak). Ледом и ледницима је покривено око 80.000 km², а уз северозападну обалу се сусрећу и ледени шелфови, укључујући и ледени шелф Вард Хунт који је распао током лета 2002. Северно од Елсмира се налази Северни океан и Линколново море, на истоку га Наресов пролаз одваја од Гренланда, на југу га Џоунсов пролаз одваја од острва Девон, а на западу се налази острво Аксел Хајберг.

Насеља[уреди]

Метеоролошка станица Еурека на Елсмиру.
Танкуари фјорд на Елсмиру.

Највеће и заправо једино насеље на острву је Гриз Фјорд који је према попису становништва из 2001. имао 163 становника. Северно од Гриз Фјорда налазе се још два трајно насељена места. На западној обали се налази Јурека, мала истраживачка база која се састоји од авионске писте дуге 1.474 метра, војног особља које одржава комуникацијску опрему и метеоролошке станице. Ова база тренутно нема сталних становника већ у њој борави особље од најмање осам чланова. Још једна база је Алерт, смештена на североисточном крају острва на обали Линколновог мора, само 817 km од Северног пола и најсеверније је стално насеље на свету. Алерт је према попису из 2001. имао пет сталних становника, али у њему привремено борави и по педесетак чланова особља. База се састоји од станице канадских оружаних снага, метеоролошке станице и лабораторије за осматрање Земљине атмосфере и поседује авионску писту дужине 1.676 метара.

Флора и фауна[уреди]

Околина базе Јурека позната је по богатој флори и фауни која се у таквом изобиљу не сусреће нигде на крајњем северу Арктика. Животињски свет се састоји од мошусних говеда, леминга, арктичких лисица, вукова и зечева, а лети се на том подручју гнезде птице попут галебова, гаврана, гусака, патака, снежних сова и многих мањих птица које овде подижу своје младе пре него што се у августу врате у јужне крајеве.

Поларни дан и ноћ[уреди]

Будући да се налази недалеко од северног поларника, у Елсмиру се смењују поларни дан и ноћ. У бази Јурека сунце не залази више од четири и по месеца у периоду од 10. априла до 29. августа, док поларна ноћ траје отприлике исто толико од 14. октобра до 1. марта.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Координате: 79° 15′ 18" СГ Ш, 79° 36′ 16" ЗГД