Енглески језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
енглески језик
English
Изговор /ˈɪŋɡlɪʃ/
Државе САД, Уједињено Краљевство, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и многи остали
Број говорника Матерњи језик: око 340 милиона
Секундарни језик: око 600 милиона
Ранг 3. (матерњи језик)
Свеукупно: 1. или 2.
Породица индоевропски
Писмо латиница (енглеска варијанта)
Статус
Службени 53 држава
Flag of the United Nations Уједињене нације
Flag of Europe Европска унија

Flag of the Commonwealth of Nations Комонвелт
Савет Европе
Застава НАТО-а НАТО
Организација америчких држава
Организација исламске конференције

Регулише нико
Језички кодови
ИСО 639-1 en
ИСО 639-2 engнема
ИСО 639-3
Anglospeak(800px).png

██ Државе у којима је енглески језик главни и службени ██ Државе у којима је енглески језик само службени

Енглески језик је западногермански језик који потиче из Енглеске а такође се користи као матерњи језик у другим државама Уједињеног Краљевства - Шкотској, Велсу, и Северној Ирској, у Републици Ирској, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, и бројним другим земљама. Енглески је тренутно четврти најраспрострањенији матерњи језик на свету (после кинеског, шпанског и хиндуа), са неких 380 милиона говорника.

Има статус лингва франка у многим деловима света, услед војног економског, научног, политичког и културног утицаја Британске Империје у 18. и 19. веку и још јачег глобалног утицаја Сједињених Америчких Држава током 20. века. Због глобалног утицаја енглеског у свету науке, уметности, телевизије и на Интернету у последњим деценијама, енглески је данас најраспрострањенији језик који се учи као други језик на свету. Од многих ученика широм света се захтева да уче енглески, а знање енглеског језика је корисно или чак неопходно за многа занимања.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја енглеског језика

Енглески је западногермански језик који потиче од језика које су у првој половини првог миленијума у Британију донели германски досељеници из разних делова северозападне Немачке. Међу овим племенима су били Фризијци, Англи, Саси и Јити. Првобитни германски језик је затим примио утицаје од два таласа инвазије. Прво од стране говорника језика скандинавске гране германске фамилије, који су колонизовали делове Британије у осмом и деветом веку. Други талас су чинили Нормани у 11. веку, који су говорили варијетет француског. Ове две инвазије су енглески учинили високо „креолизованим“; креолизација настаје од кохабитације говорника различитих језика, који развијају хибридни језик за основну комуникацију. Кохабитација са Скандинавцима је условила значајно граматичко поједностављивање и лексичко обогаћивање англо-фризијског језгра енглеског; каснија норманска окупација је довела до калемљења разрађенијег слоја речи из романске гране европских језика на германско језгро; овај нови слој је ушао у енглески кроз коришћење на судовима и у власти. Стога се енглески развио у 'позајмљивачки' језик значајне гипкости и огромног фонда речи.

Према Англо-саксонском летопису, приближно око 449 године, Вортигерн, краљ Британских острва, позвао је „Англиканску лозу“ (Англи, предвођени Хенгстом и Хорсом) како би му помогли у одбрани од Пикта. Заузврат, Англима је било загарантовано земљиште на југоистоку. Додатна помоћ је тражена, и у помоћ дошли су Сакси, Англи и Јути. Летописи такође пишу о даљем насељавању колонистима који су временом успоставили седам краљевина: Нортумбрија, Мерциа, Источна Англиа, Кент, Есекс, Сусекс и Весекс. Модерна учења прихватају ову причу као легендарну и политички обојену.

Ови германски освајачи доминирали су над изворним келтско-говорећим становништвом, чији су језици преживели у Шкотској, Велсу, Корневалу и Ирској. Дијалекти употребљавани од стране освајача сачинили су акценат касније познат као староенглески, који подсећају на поједине приобалне дијалекте у данашњој Холандији и северозападној Немачкој. Касније, дијалекат је потпао под строги утицај северногерманског језика норс, употребљавним од стране Викинга, који су махом населили североисточни део острва (видети Јорвик). Нови и стари насељеници причали су језицима са супротстављених грана Германске породице. Велики број речи делили су лексиколошке корене или су биле сличне, док им је граматика била удаљенија, укључујући префиксе, суфиксе и изговор значајног броја речи. Услед сличности и разноликости језика, неминовна је била креолизација језика, која је уследила, изостављањем већег дела граматике староенглеског, укључујући родове и падеже, са изузетком заменица, чиме је језик постао знатно простији и једноставнији. Најпознатије дело из староенглеског периода је епска поема Беовулф, од стране непознатог аутора.

У периоду од 300 година након Норманских освајања 1066. године, нормански краљеви и племство говорили су варијантом француског. Велики број Норманских речи асимилиран је у Стари енглески, резултујући дуплирањем староенглеских речи (пр. ox/beef, sheep/mutton). Нормански утицај ојачао је континуалну еволуцију језика током наредних векова, резултујући данас познатим Средњим Енглеским. Међу изменама било је ширење употребе уникатног аспекта Енглеске граматике, тј. 'континуалног' времена, додајући суфикс '-инг'. Током 15. ог века, Средњи енглески даље је промењен услед Велике самогласничке промене, ширења стандардизованог Лондонског дијалекта у влади и администрацији, и стандардизовања штампања. Модерни енглески се може пратити назад до доба Вилијама Шекспира. Најпознатије дело из доба Средње Енглеске су Приче из Кантерберија Џефрија Чосера.

Класификација и сродни језици[уреди]

Енглески језик припада западној под-грани германске гране индо-европске породице језика. Најближи живи сродни језик Енглеском јесте Скотс (Лаланс), један Западно-Германски језик који се говори у већем делу Шкотске и деловима Северне Ирске. Попут Енглеског, шкотски је директан изданак Старог Енглеског, такође познатог као Англо-Саксонски.

Након Скотса, следећи најближи сродни језици су фризијски (употребљаван у Холандији и Немачкој), и нискосаксонски, примарно употребљаван у северној Немачкој. Други мање сродни живи језици укључују холандски, африкаанс, немачки и скандинавске језике. Велики број француских речи разумљиви су енглеском говорнику (изговори, додуше, нису увек идентични), јер је енглески прихватио огромну количину језичког блага норманског језика након норманских освајања, и од француског у будућим столећима; као резултат, значајан део енглеског језичког блага је доста сличан француском, уз мање разлике у правопису (завршетак речи, употреба старог француског правописа, и сл.), као и повремене разлике у значењу речи.

Географска распрострањеност[уреди]

Дистрибуција Енглеских акцената у употреби (1997.)

Енглески је најраспрострањенији језик света данас; укупно 600-700 милиона људи употребљава енглески редовно. Око 377 милиона људи користи енглески као свој матерњи језик, а подједнак број људи користи га као свој други страни језик. У широкој је употреби у јавној и приватној сфери у више од 100 земаља широм света. Осим тога, енглески је заузео примарно место у међународним, академским и пословним круговима. Тренутни статус енглеског језика се упоређује са положајем латинског у прошлости.

Енглески је званични језик следећим земљама: Аустралија (аустралијски енглески), Бахами, Барбадос (карипски енглески), Бермуда, Доминика, Гибралтар, Гренада, Гвајана, Јамајка (јамајчански енглески), Нови Зеланд, Антигва и Барбуда, Света Луција, Свети Китс и Невис, Тринидад и Тобаго, Велика Британија (британски енглески), Америчка Девичанска Острва и САД (амерички енглески).

Енглески је такође један од примарних језика у следећим државама: Белизе (са шпанским језиком), Канада (са француским језиком), Индија (са хинди и осталим 21 званичним језиком), Ирска, Сингапур, Филипини (са Филипинским језиком), и Јужноафричка Република (са 10 других језика укључујући и језик зулу).

У Хонг Конгу енглески је званични језик и има широку примену у пословним активностима. Почиње да се учи још у обданишту. У неким основним школама часови се одржавају на енглеском, у већини средњих школа такође а на факултетима су сва предавања на енглеском. Великом броју студената енглески је матерњи језик. Он се толико користи да је неадекватно рећи да је енглески други или страни језик у Хонг Конгу, мада још увек има доста људи који имају веома мало знање енглеског или чак никакво.

Већина Енглеско-говорећег становништва (67 до 70 од сто) живи у Сједињеним Државама. Поред тога што Федерална управа САД нема званични језик, проглашен је званичним у 27 од 50 држава, од којих је већина енглески прогласила њиховим јединим званичним језиком. Хаваји, Луизијана и Нови Мексико такође имају именовано хавајски, француски и шпански као званичне језике у конјункцији са енглеским.

У великом броју земаља где енглески није већински примарни језик, званични је језик; ове земље укључују: Камерун, Фиџи, Федералне Државе Микронезије, Гана, Гамбија, Кирибати, Лесото, Либерија, Кенија, Намибија, Нигерија, Малта, Маршалска Острва, Пакистан, Папуа Нова Гвинеја, Филипини, Руанда, Соломонска Острва, Самоа, Сијера Леоне, Свазиленд, Танзанија, Замбијаи Зимбабве.

Енглески је најшире учени и употребљавани језик на свету, и, због тога, велики број лингвиста верују да више није ексклузивни културни амблем „домаћих Енглеских говорника“, већ да је језик који прихвата разне културалне аспекте широм света, како расте његова употреба. Други верују да постоји граница докле енглески може да задовољава комуникативне потребе. Енглески језик се највише изучава као страни у Европи (32.6 од сто), затим следи француски, немачки и шпански. Такође је најизучаванији језик у Јапану, Јужној Кореји и Народој Републици Кини (Тајван), где је обавезан у већини средњих школа. Видети енглески као додатни језик.

Енглески као глобални језик[уреди]

Због своје широке говорне распрострањености, енглески се често назива „глобални језик“. Иако енглески није званични језик у већини држава, он је најчешће други језик који се говори уз матерњи језик те земље. Он је такође по интернационалним стандардима званични језик у авио комуникацији. Његова распрострањеност као првог или другог језика је главни показатељ његовог глобалног статуса.

Постоје бројни аргументи за и против енглеског (или било ког другог језика) као глобалног језика. У једну руку, постојање глобалног језика помаже у комуникацији и обједињавању информација (на пример у научној заједници). Међутим, енглески као глобални језик искључује оне који га, из неког разлога, течно не говоре. Такође, он маргинализује оне чији матерњи језик није „глобални“.

Други разлог за забринутост је тај што ширење глобалних језика (енглеског, шпанског и др.)за резултат има нестајање мањих језика, често заједно са културама и религијама које су помоћу тих језика преношене. Енглески је повезан са нестанком бројних језика. Многи од тих нестанака су водили ка губитку културног наслеђа. Амерички Индијанци су били најјаче погођени овим феноменом.

Дијалекти и регионалне варијанте[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак дијалеката енглеског језика

Експанзија Британаца и Американаца је раширила и употребу енглеског језика широм света. Тренутно је он други или трећи језик по броју људи који га говоре, након мандаринског кинеског језика; да ли има више оних чији је матерњи језик енглески или оних чији је матерњи језик шпански, зависи од тога ко броји и како. Пошто се раширио широм света, енглески је дао велики број дијалеката и креолских језика базираних на енглеском као и језика-мешавина.

Главне варијанте енглеског језика најчешће садрже и по неколико под-варијаната, као што је кокни у британском енглеском, њуфаундлендски енглески унутар канадског енглеског и афричко-амерички енглески у америчком енглеском. У енглеском језику, ниједна његова варијанта се не сматра јединим стандардом.

Шкотски је један од дијалеката енглеског. Изговор, граматика и лексика се разликују од стандардног енглеског, понекад драстично. Шкотски дијалект поседује неке особине немачког језика, попут гутуралног изговора.

Услед честе употребе енглеског као другог језика, постоји много различитих дијалеката, на основу којих се може се може одгонетнути који је говорников матерњи језик.

У много земаља широм света енглеске речи и фразе су помешане са њиховим свакодневним говором. Тако настају језичке мешавине. Главни представници ових ад хок конструкција, које се не убрајају у пиџин и креолске језике, су Енгриш, Васеи-еиго, Френглески и Шпенглиш. Еуропанто комбинује многе језике, али му је енглески основа.

Изведене варијанте енглеског језика[уреди]

  • Базични енглески је упрошћена верзија за међународну употребу. Произвођачи авиона и друге опреме често пишу упутства за употребу на основном енглеском. Неке школе енглеског на Далеком истоку користе ову варијанту у почетним фазама обуке.
  • Специјални енглески је упрошћена верзија енглеског језика коју користи Глас Америке. Речник се састоји из 1.500 речи.
  • Реформисани енглески је резултат колективног доприноса да се унапреди енглески језик.
  • Сиспик, ерспик и полиспик, су верзије засноване на ограниченом речнику. Створио их је Едвард Џонсон током 1980-их као помоћно средство за мећународну кооперацију и комуникацију.
  • Европски енглески је нова варијанта енглеског језика која је замишљена као заједнички европски језик.

Граматика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Граматика енглеског језика

Енглеска граматика је базирана на својим германским коренима, иако су неки научници током 1700-те и 1800-те покушали да наметну Латинску граматику на то, са мало успеха. Енглески је само незнатно измењен, много мање него већина Индо-Европских језика. То надокнађује стављањем више граматичких информација у помоћне речи као и ред речи, кроз задржавање додатака као:

  • Посесивни (понекад звани саксонски генитив, али који је измишљен у клитик)
    • He is Alfredo's best friend. -'s
  • 3. лице једнине презент
    • Alfredo works. -s
  • Прошло време
    • Alfredo worked. -ed
  • Радно време садашње
    • Alfredo is working. -ing
  • Паст партицип
    • The car was stolen. -en
    • Alfredo has talked to the police. -ed
  • Герунд
    • Working is good for the soul. -ing
  • Множина
    • All your sigs are mine. -s
  • Компаратив
    • Alfredo is smarter than Ricky. -er
  • Суперлатив
    • Alfredo has the bluest eyes. -est

За разлику од многих индо-европских језика, енглеске именице немају род (осим 3. лица једнине код заменица).

Речник[уреди]

Скоро без изузетка, германске речи (које садрже све основе као нпр. заменице и конјункције) су краће, и више неформалне. Романске речи се често сматрају више елегантним или едукативним.

Порекло речи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак енглеских речи страног порекла

Једна од последица утицаја француског језика на енглески је та да је речник енглеског подељен на речи германског порекла (углавном старо-енглески), и оне које су „Латинизми“ (изведени из латинског, углавном из норманско-француског, али и директно из латинског).

Енглески језик има лексичку сличност са немачким од 60%, са француским 27%, и 24% са руским језиком.

Комјутерска анализа 80.000 речи у старом Кратком Оксфордском Речнику (треће издање) (аутори анализе Томас Финкелштет и Дитер Волф, 1973) проценила је порекло енглеских речи:

  • француски, укључујући стари француски и англо-француски: 28.3%
  • латински, укључујући модерни технички и научни латински: 28.24%
  • стари и средњи енглески, стари нордијски, и холандски: 25%
  • грчки: 5.32%
  • непозната етимологија: 4.03%
  • изведенице из личних имена: 3.28%
  • сви остали језици доприносе мање од 1%

Џејмс Никол је овим поводом приметио: Проблем дефинисања чистоте енглеског језика је у томе што је енглески чист колико и проститутка. Ми не само да позајмљујемо речи; понекад, енглески прогони друге језике и пребија их да би им испразнио џепове у потрази за новим речима.

Систем писања[уреди]

Енглески језик користи латински алфабет. Ортографија енглеског је историјска а не фонолошка. Изговор и писање се значајно разликују. У енглеском постоје одређене речи које које се пишу са наглашеним акцентом. Ове речи су углавном преузете из других језика, углавном француског.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Енглески језик

Додатна литература[уреди]

  • Baugh AC and Cable T. A history of the English language (5th ed), Rouledge, 2002 (ISBN 0-415-28099-0_
  • Crystal, D. The Cambridge encyclopedia of the English language (2nd ed), Cambridge University Press, 2003 (ISBN 0-521-53033-4)
  • Halliday, MAK. An introduction to functional grammar (2nd ed), London, Edward Arnold, 1994 (ISBN 0-340-55782-6)
  • McArthur, T (ed). The Oxford Companion to the English Language, Oxford University Press, 1992 (ISBN 0-19-214183-X)