Енди Мари

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Енди Мареј)
Енди Мари
Andy Murray

Енди Мари
Енди Мари
Држављанство Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Место становања Лондон, Енглеска[1]
Датум рођења 15. мај 1987.
Место рођења Данблејн, Шкотска, Уједињено Краљевство
Висина 1,90 m
Тежина 84 kg
Почетак проф. каријере 2005. године
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 15.066.968$
Појединачно
Победе–порази: 273–95
Освојени турнири: 16
Најбољи пласман: Бр. 2 (17. август 2009)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије Ф (2010, 2011)
Француска Ролан Гарос ПФ (2011)
Уједињено Краљевство Вимблдон ПФ (2009, 2010, 2011)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД Ф (2008)
Парови
Победа - пораза: 29–42
Освојених турнира: 1
Најбољи пласман: Бр. 89 (2. април 2007)

Подаци од 31. јануара 2011


Ендру „Енди“ Мари[2] (Andrew "Andy" Murray; 15. маја 1987) је шкотски тенисер, тренутно најбоље рангирани тенисер из Уједињеног Краљевства. Његов старији брат Џејми је најбоље рангирани британски тенисер у конкуренцији парова.[3] Од 17. августа 2009. Мари се налази на 2. месту АТП листе најбољих тенисера света, што је његова највиша позиција у каријери.[4][5][6]

Међу десет најбољих тенисера света по први пут се нашао 18. јуна 2007. године, када је заузео осмо место. Следеће године, Мари је достигао финале Отвореног првенства Америке, у којем га је поразио Роџер Федерер,[7] а освојио је и четири турнира из Мастерс 1000 серије — Синсинати и Мадрид 2008, и Мајами и Монтреал 2009.

Садржај

[уреди] Приватни живот

Енди Мари је рођен 15. маја 1987. у Данблејну, Шкотска,[1] као други и најмлађи син Вилија и Џуди.[8] Његов деда са мајчине стране, Роб Ирскин, професионално се бавио фудбалом.[9][10] Мари има чест проблем са својом чашицом, која му у детињству није срасла у једну кост, већ је остала као две одвојене кости.[11][12] Похађао је Данблејнску основну школу, и био је присутан за време Масакра у Данблејну 1996. у школи, када је Томас Хамилтон убио седамнаест особа; од тога су шеснаест били ученици, а једна особа учитељица.[13] Мари се сакрио испод стола у учионици заједно са годину дана старијим братом Џејмијем.[14] Мари каже да је тада био премлад да би схватио шта се дешава, и ретко пристаје да о томе говори у јавности, али је у својој аутобиографији Hitting Back написао да је био међу децом која су бежала од Хамилтона и да га је спасила мајка, која је у том тренутку аутомобилом дошла по њега.[15] Такође је завршио Данблејнску средњу школу.[16][17] Након развода његових родитеља када је имао девет година, Мари и његов брат Џејми остали су да живе са својим оцем.[18]

Његови добри пријатељи међу тенисерима су Новак Ђоковић и Станислас Вавринка, које познаје још од јуниорских дана. Од 2006. године је у вези са Ким Сирс, кћерком Најџела Сирса, тренером српске тенисерке Ане Ивановић.[19] Њих двоје тренутно живе у Сарију, а упознали су се током Отвореног првенства Америке 2005. године.[20][21] Мари је такође велики љубитељ фудбала.[22]

[уреди] Тениска каријера

[уреди] Јуниорска каријера

Први пут је у руке узео рекет када је имао само две године. Често је играо са својим братом Џејмијем. Показао је изузетан таленат, који је обећавао. Учествовао је на многим такмичењима за јуниоре. Инспирацију је добијао из мечева које је играо са братом Џејмијем, који је тада био други најбољи јуниоски тенисер на свету. Када је имао 12 година, освојио је „Golden Bowl“, престижну награду за дванаестогодишње тенисере. Тада се на кратко повукао, са жељом да тренира фудбал, али се брзо вратио тенису.

Када је играо против Рафаела Надала, који је годину дана старији од њега, Мари је сазнао да Надала тренира Карлос Моја, тадашњи најбољи тенисер света. Био је бесан, јер је једина особа са којом је могао да вежба био његов брат, тако да је одлучио да се пресели у Барселону, Шпанија, где се уписао у познати камп „Међународна школа Шилер“. Ипак, одатле је отишао без икаквих признања, јер је његово образовање много трпело због тога. 2004. године је победио на јуниорском Отвореном првенству САД.

[уреди] 2005.

Ово је била година када је Мари заиграо као професионалац. Привукао је пажњу тениске публике када је достигао треће коло турнира у Квинсу и на Вимблдону 2005. Најбоље резултате остварио је на травнатим и тврдим подлогама, иако је рекао да највише воли шљаку, јер је као јуниор тренирао у Барселони.[23]

У марту 2005. године, прукључио се Дејвис куп репрезентацији Велике Британије, која је тада играла против Израела, и постао најмлађи тенисер икада који је играо у Дејвис купу. Мари и Дејвид Шервуд су направили велико изненађење када су победили израелски пар у конкуренцији парова, и тако могућили Британији да победи са 3-2.

Шкотски тенисер је достигао полуфинале на Отвореном првенству Француске за јуниоре, а онда је постао професионалац када је примио „вајлд карту“ за турнир у Барселони. Али, изгубио је већ у првом колу. Играње у Барселони донело је Марију прве АТП поене. Након Барселоне је примио „вајлд карту“ за турнир у Квинсу. Достигао је треће коло, али је одустао од даљег такмичења због повреде.

Мари је добио „вајлд карту“ за Вимблдон 2005. На свом првом сениорском Гренд слем турниру, био је 347. играч планете, али је у првом колу поразио 14. носиоца Радека Штјепанека у три сета. Постао је први шкотски тенисер који је достигао 3. коло Вимблдона, и у том тренутку је био једини Британац који је играо у мушкој и женској појединачној конкуренцији. Ипак, његов успех на Вимблдону прекионуо је Давид Налбандиан, који га је поразио у пет сетова.

Током овог Вимблдона, Мари је постао изузетно популаран у Великој Британији. Многи обожаваоци тениса су предлагали да се „Хенманово брдо“, које је добило име по некадашњој британској тениској звезди Тиму Хенману, преименује у „Маријево брдо“ или „Маријево поље“ (зато што у Единбургу постоји стадион који се тако зове),[24] а „Хенманманија“ је постала „Ендиманија“.

Добио је „вајлд карту“ за учешће на Синсинати Мастерсу, и то је био његов први турнир из Мастерс серије. Изгубио је од једног од првих десет тенисера света тада, Марата Сафина, у другом колу, 6-4, 1-6, 6-4.

Мари је био 122. тенисер планете и морао је да учествује на квалификационом турниру за Отворено првенство САД. Изгубио је у 2. колу. Коначно је ушао у првих 100 тенисера света када је победио Робина Седерлинга на турниру у Бангкоку, у чијем је финалу поражен од стране првог тенисера света, Роџера Федерера. То је било његово прво АТП финале, које му је помогло да постане 72. тенисер света.

Након краће повреде, играо је на турниру у Базелу. У првом колу је поразио тадашњег најбољег тенисера Британије, Тима Хенмана, 6–2, 5–7, 7–6(4). Након тога је победио Томаша Бердиха у другом колу. Ипак, изгубио је у четвртфиналу од 10. тенисера света Фернанда Гонзалеса. Али, постао је 65. тенисер света.

[уреди] 2006.

Мари је започео сезону 2006. године на неколико турнира у Аустралији, на којима није постигао веће успехе. На Отвореном првенству Аустралије је изгубио већ у првом колу од Хуана Игнасија Ћеле. Након једне од победа турниру у Окланду, прокоментарисао је да су „обојица играли као жене“. Након тога је рекао да је мислио на то да је било много брејкова и лоших сервиса.[25]

Освојио је своју прву титулу, у Сан Хозеу, Калифорнија, и током турнира је победио два бивша 1. тенисера планете, Ендија Родика и Лејтона Хјуита. Достигао је и четвртфинале на турниру у Мемфису. Али, зато је изгубио у првом колу на Отвореном првенству Француске и у Квинсу. Такође је играо и мушке парове у Дејвис купу, јер због повреде није могао да игра појединачно.

Од када је ушао у првих 100 најбољих играча света, Мари је у медијима описиван као „тенисер експлозивне нарави“.[26][27] Током играња парова у Дејвис купу с Грегом Руседским против Ненада Зимоњића и Илије Бозољца, Мари је увредио судију назвавши га „идиотом“, и због тога је морао да плати 2.500 долара. Касније је рекао да јесте псовао током меча, као и: „Били смо шокирани неким одлукама судије, и рекао сам колико је лош“.[28]

Изгубио је већ у 1. колу на мастерсу у Монте Карлу, а на Вимблдону 2006. 4. коло (у 3. колу је поразио трећег носиоца Ендија Родика), у ком је изгубио од Маркоса Багдатиса. Затим је достигао финала турнира у Њупорту и Вашингтону. У међувремену је победио Ендија Рама у мечу Дејвис купа против Израела.

Достигао је полуфинале Канада Мастерса, у ком је изгубио од Ришара Гаскеа, а на Мастерс турниру у Синсинатију је изгубио од Родика у четвртфиналу. У 3. колу је порази 1. тенисера света Роџера Федерера. Мари је један од двојице тенисера који су успели да нанесу пораз Федереру те године (други је Рафаел Надал). На последњем гренд слем турниру у сезони, Отвореном првенству САД изгубио је у 4. колу од Николаја Давиденка. Затим је поново играо у Дејвис купу. Британија је играла против Украјине, и Мари је победио у оба појединачна меча, док је изгубио у игри парова.

Крајем године, изгубио је од Тима Хенмана на турниру у Бангкоку. Такође је играо финале мушких парова са својим братом. На мастерсу у Мадриду је изгубио у 3. колу од Новака Ђоковића. Такође је изгубио у 2. колу мастерса у Паризу.

На крају године, Мари се налазио на 17. месту АТП листе.

[уреди] 2007.

[уреди] 2008.

Мари је, све док није почела нова АТП сезона, тренирао пуно, с тениским експертима као што су Џиз Грин, Мет Литл и Мајлс Меклаглан у Мајамију, и Мари је тада рекао да никада није био спремнији за почетак сезоне.[29] Маријев труд се исплатио када је освојио свој четврти турнир у каријери, 5. јануара у Дохи. У полуфиналу је победио 4. играча света Николаја Давиденка 6-3, 6-4, а у финалу Станисласа Вавринку, 6-4, 4-6, 6-2. Овај резултат вратио је Марија у првих 10.

Мари је био 10. носилац на Отвореном првенству Аустралије 2008. године, али је већ у првој рунди изгубио од финалисте Жо Вилфреда Цонге (7-5, 6-4, 0-6, 7-6). Мари није играо у мечевима Дејвис купа против Аргентине, што је прилично разљутило Британце. Ендијев брат Џејми је рекао да „Енди не мрзи да игра Дејвис куп, него жели да се концентрише на турнир у Марсеју“.[30]

Енди Мари је освојио своју пету титулу у Марсеју, победивши у финалу Марија Анчића (6-3, 6-4). Међутим, на следећем турниру је испао већ у првом колу. На турниру у Дубаију, победио је првог тенисера света Роџера Федерера по други пут у својој каријери (6-7, 6-3, 6-4). Изгубио је у четвртфиналу од Николаја Давиденка, 7-5, 6-4. На прва два турнира из Мастерс серије није постигао значајне резултате. Изгубио је у 4. колу Индијан Велс Мастерса од Томија Хаса, и од Марија Анчића у 2. колу Мајами Мастерса.

Како би био боље спремљен за турнирне на шљаци, подлози на којој је најслабији, Енди Мари је почео да ради с некадашњим финалистом Отвореним првенство Француске Алексом Коречом. На првом турниру на шљаци, Монте Карло Мастерсу, изгубио је у 3. колу од Новака Ђоковића (6-0, 6-4). Испао је у 2. колу Барселона Мастерса и Рим Мастерса, и у 3. колу Хамбург Мастерса, у ком је изгубио од каснијег шампиона Рафаела Надала (6-3, 6-2).

Мареј је био 10. носилац на Отвореном првенству Француске. У 1. колу је савладао Џонатана Ајсерика, добитника „вајлд карте“. У 2. колу је победио Хосеа Акауса, специјалисту за шљаку, 6-4, 6-0, 6-4. Би-Би-Си је ово назвао „његовим најбољим преформансом на шљаци икада“.[31] Ипак, у 3. колу је изгубио од каснијег четвртфиналисте Николаса Алмагра, 6-3, 6-7, 6-3, 7-5.

На турниру у Квинс Клабу, Енди Мареј је достигао четвртфинале, али је тај меч морао да преда Ендију Родику због повреде палца руке, тако да није могао да држи рекет. На Вимлбдону 2008. је победио достигао четвртфинале, успут победивши Фабриса Сантора, Хавијера Малисеа, Томија Хаса и Ришара Гаскеа. У свом првом Гренд слем четвртфиналу је изгубио од каснијег шампиона турнира, Рафаела Надала (6-3, 6-2, 6-4).

Мари је онда заиграо на Серији Отвореног првенства Америке. Достигао је полуфинале Канада Мастерса у Торонту, изгубивши од Рафаела Надала, који је и освојио турнир. Претходно је у четвртфиналу победио 3. тенисера света Новака Ђоковића. После неколико дана, поново је победио Ђоковића у финалу Синсинати Мастерса (7-6(4), 7-6(5)), и тако освојио своју прву титулу из АТП Мастерс серије. Ова победа му је омогућила да постане 6. тенисер света, што је његова највиша позиција на АТП листи икада.[32] Енди Мари је тако постао тек други Британац који је освојио титулу из АТП Мастерс серије (након Тима Хенмана, који је Париз мастерс освојио 2003).

Енди Мари се такмичио за Уједињено Краљевство на Летњим олимпијским играма 2008. године у Пекингу, Кина, и то у две категорије. Играо је мушки сингл, као и мушки дубл с братом Џејмијем.[33] Нажалост, већ у првом колу је изгубио, и то од домаћег играча Лу Јен-Хуна. Са братом Џејмијем је у првом колу поразио Канађане Даниела Нестора и Фредерика Неимејера, али су у другом колу поражени од француског пара Арно Клемон — Мишел Љодра.

Мари је достигао своје прво гренд слем финале на Отвореном првенству Америке, у којем га је поразио петоструки шампион турнира Роџер Федерер (6-2, 7-5, 6-2). За пролазак у финале савладао је првог тенисера света, Рафаела Надала, 6-2, 7-6(4), 4-6, 6-4. Након овог турнира Мари је постао 4. тенисер света по први пут у каријери. Такође се пласирао на овогодишњи Тенис Мастерс Куп. 18. октобра је достигао друго мастерс финале у каријери, финале Мадрид Мастерса, у коме је и тријумфовао над француским тенисером Жила Симона. У полуфиналу је савладао другог тенисера света Роџера Федерера. Мари је постао први Британац који је освојио више од једне титуле из АТП Мастерс серије и први који је освојио четири титуле у сезони.[34] 26. октобра освојио је и турнир у Санкт Петербургу, што је била његова 23. победа у претходних 25 мечева.[35] Мари је постао и први Британац који је одбранио своју титулу још од Марка Кокса 1975. године, који је одбранио своје титуле у Лондону и Вашингтону.[36]

Мари се затим такмичио на Тенис мастерс купу, завршном АТП шампионату за најуспешније тенисере у години. Победио је у сва три меча у фази по групама, које је играо против Ендија Родика, Жила Симона и Роџера Федерера. У полуфиналу је поражен од стране Николаја Давиденка, са 7:5, 6:2 по сетовима.

[уреди] 2009.

Мари је почео сезону 2009. победама над десетим, другим и првим тенисером света — Џејмсом Блејком, Роџером Федерером и Рафаелом Надалом — и освојио егзибициони турнир у Абу Дабију. Након тога је одбранио титулу на турниру у Дохи, савладавши успут Алберта Монтањеса, Филипа Печнер, Роџера Федерера и Ендија Родика.[37]

Мари је био 4. носилац на Отвореном првенству Аустралије 2009. Достигао је четврто коло, у којем га је поразио Фернандо Вердаско у пет сетова (6–2, 1–6, 6–1, 3–6, 4–6). Пре почетка турнира, кладионичари и тениски стручњаци сматрали су Марија за једног од главних фаворита.[38][39] Ова изјава изазвала је негативне реакције код другог и трећег носиоца, Роџера Федерера и Новака Ђоковића, који су рекли да Мари до сада није освојио ниједну гренд слем титулу и да не разумеју зашто је сврстан међу фаворите, а сам Мари је на то одговорио да "не разуме поенту целе ствари" и да је добро играо у последње време, па да може бити "сврстан међу фаворите".[40]

Недуго након завршетка Отвореног првенства Аустралије, Мари је освоји турнир у Ротердаму, у чијем је финалу победио Рафаела Надала у три сета (6-3, 4-6, 6-0). Током тог меча, Надал је повредио колено, али је ипак одлучио да, због публике, не преда меч и одигра га до краја.[41] Мари је затим отказао учешће на турниру у Марсеју, који је освојио 2008. године, како би се опоравио од повреде коју је зарадио током турнира у Ротердаму.[42] Он је затим достигао четвртфинале на турниру у Дубаију, али је четвртфинални меч предао свом противнику Ришару Гаскеу услед вируса.[43]

Мари је требало да игра за Дејвис куп репрезентацију Велике Британије у мечевима против Украјине, али је одустао због истог вируса због ког се повукао са турнира у Дубаију. Тренутно игра на првом турниру из Мастерс 1000 серије, Индијан Велс Мастерсу. У полуфиналу је савладао другог тенисера света, Роџера Федерера, и а у финалу је изгубио од првог, Рафаела Надала, са 6—1, 6—2.[44][45] Достигао је своје друго узастопно Мастерс 1000 финале на Мајами Мастерсу, где је у финалу савладао Новака Ђоковића, 6:2, 7:5. Мари је током турнира савладао Хуана Монака у другом колу, Николаса Масуа у трећем, Виктора Троицког у четвртом, Фернанда Вердаска у четвртфиналу и Хуана Мартина дел Потра у полуфиналу. Освојивши своју 11. титулу, Мари се изједначио са земљаком Тимом Хенманом, који је до тада био најтрофејнији британски тенисер.

[уреди] Национални индетитет

Мари дефинише себе као "Шкота, али такође и Британца".[46][47] Током Вимблдона 2006. Мари је изазвао јавну дебату[48] својом изјавом да на Светском првенству у фудбалу 2006. "подржава било кога осим репрезентације Енглеске". Као резултат је примио многобројна писма мржње на свом званичном сајту.[49] Медији су такође пренели да је Мари на мечу између Енглеске и Парагваја носио дрес парагвајског тима, што се испоставило као нетачно.[48] Мари је објаснио да су његови коментари изречени у шали током једног врло опуштеног интервјуа са Десом Келијем,[50] који га је упитао да ли ће на Светском првенству навијати за шкотску репрезентацију, и поред тога штосе Шкотска није квалификовала.[51] Кели је изјавио да су друге новине Маријеве изјаве пренеле из контекста и да је "истина потпуно изгубљена", у жељи да се пишу негативни коментари о Марију.[52]

Мари је такође изјавио како "није анти–Енглез" и како никада није ни био,"[46] као и да је био врло разочаран када је Енглеска елиминисана од стране Португала.[53] У разговору са Ники Кембел у радио–емисији BBC Radio 5 Live Тим Хенман је потврдио да је Маријев коментар био изречен у шали, на коју су га подстакли Кели[50] и Хенман.[54] Он је такође изјавио да је неистина да је Мари носио дрес Парагваја.[54]

У разговору са Габијем Логаном за Inside Sport, Мари је рекао да је он и Шкот и Британац, и да је задовољан својим британским идентитетом.[55] Изјавио је да између та два нема конфликта и да је поносан на оба. Мари је такође открио да је једном четвртином Енглез, будући да му један део породице потиче из Њукасла, да је његов тренер Шкот, а његова девојка, Ким Сирс, Енглескиња.[56]

[уреди] Пласман на АТП листи на крају сезоне

Година 2005 2006 2007 2008 2009
Пласман 63 17 11 4 4

[уреди] АТП финала

[уреди] Гренд слем појединачна финала (2 (0–2))

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Пораз 2008 Отворено првенство САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 5–7, 2–6
Пораз 2010 Отворено првенство Аустралије Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 4–6, 6–7(11)
Пораз 2011 Отворено првенство Аустралије Тврда Србија Новак Ђоковић 4–6, 2–6, 3–6

[уреди] Финала Мастерс серије (5 (4–1))

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победа 2008 Синсинати Тврда Србија Новак Ђоковић 7-6(5), 7-6(4)
Победа 2008 Мадрид Тврда Француска Жил Симон 6–4, 7–6(6)
Пораз 2009 Индијан Велс Тврда Шпанија Рафаел Надал 1–6, 2–6
Победа 2009 Мајами Тврда Србија Новак Ђоковић 6–2, 7–5
Победа 2009 Канада Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6–7(4), 7–6(3), 6–1

[уреди] АТП појединачна финала (20 (13–7))

Легенда (пре/после 2009)
Гренд слем (0–1)
Тенис мастерс куп /
АТП светско финале (0–0)
АТП Мастерс серија /
АТП Мастерс 1000 турнири (4–1)
АТП златни турнири /
АТП 500 турнири (1–0)
АТП турнири /
АТП 250 турнири (8–4)
Титуле по подлогама
Тврда (11)
Шљака (0)
Трава (1)
Тепих (1)
Исход Бр. Датум Турнир Локација Подлога Противник у финалу Резултат
Пораз 1. 01–10–05 Тајланд опен Бангкок, Тајланд Тврда Flag of Switzerland.svg Роџер Федерер 3–6, 5–7
Победа 1. 19–02–06 САП опен Сан Хозе, САД Тврда Аустралија Лејтон Хјуит 2–6, 6–1, 7–6(3)
Пораз 2. 06–08–06 Лег мејсон тенис класик Вашингтон, САД Тврда Flag of France.svg Арно Клемон 6(4)–7, 2–6
Победа 2. 18–02–07 САП опен Сан Хозе, САД Тврда Flag of Croatia.svg Иво Карловић 6–7(3), 6–4, 7–6(2)
Пораз 3. 06–01–07 Катар опен Доха, Катар Тврда Flag of Croatia.svg Иван Љубичић 4–6, 4–6
Пораз 4. 07–10–07 Мец опен Мец, Француска Тврда Flag of Spain.svg Томи Робредо 6–0, 2–6, 3–6
Победа 3. 28–10–07 Санкт Петербург опен Санкт Петербург, Русија Тепих Flag of Spain.svg Фернандо Вердаско 6–2, 6–3
Победа 4. 05–01–08 Катар опен Доха, Катар Тврда Flag of Switzerland.svg Станислас Вавринка 6–4, 4–6, 6–2
Победа 5. 17–02–08 Опен 13 Марсеј, Француска Тврда Flag of Croatia.svg Марио Анчић 6–3, 6–4
Победа 6. 03–08–08 Синсинати мастерс Синсинати, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(4), 7–6(5)
Пораз 5. 08–09–08 Отворено првенство САД Њујорк, САД Тврда Flag of Switzerland.svg Роџер Федерер 2–6, 5–7, 2–6
Победа 7. 19–10–08 Мадрид мастерс Мадрид, Шпанија Тврда Flag of France.svg Жил Симон 6–4, 7–6(6)
Победа 8. 26–10–08 Санкт Петербург опен Санкт Петербург, Русија Тврда Казахстан Андреј Голубев 6–1, 6–1
Победа 9. 10–01–09 Катар опен Доха, Катар Тврда Flag of the United States.svg Енди Родик 6–4, 6–2
Победа 10. 15–02–09 Ротердам опен Ротердам, Холандија Тврда Flag of Spain.svg Рафаел Надал 6–3, 4–6, 6–0
Пораз 6. 22–03–09 Индијан Велс мастерс Индијан Велс, САД Тврда Flag of Spain.svg Рафаел Надал 1–6, 2–6
Победа 11. 05–04–09 Мајами мастерс Мајами, САД Тврда Србија Новак Ђоковић 6–2, 7–5
Победа 12. 14–06–09 АЕГОН шампионат Лондон, Велика Британија Трава Flag of the United States.svg Џејмс Блејк 7–5, 6–4
Победа 13. 16–08–09 Канада мастерс Монтреал, Канада Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6–7(4), 7–6(3), 6–1
Пораз 7. 08–09–08 Отворено првенство Аустралије Мелбурн, Аустралија Тврда Flag of Switzerland.svg Роџер Федерер 3–6, 4–6, 6–7(11)

[уреди] АТП финала у паровима (1 (0–1))

Исход Бр. Датум Турнир Локација Подлога Партнер Противници Резултат
Пораз 1. 01–10–06 Тајланд опен Бангкок, Тајланд Тврда Велика Британија Џејми Мари Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам		 2–6, 6–2, 4-10

[уреди] Референце

  1. ^ а б Biography, Andy Murray official site
  2. ^ Изговор имена у речнику dictionary.reference.com. Dictionary.reference.com. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  3. ^ ATP Doubles Rankings. Tennis Corner (22. 06. 2009.). Приступљено на дан 26. 06. 2009.
  4. ^ Endi Mari u finalu i na 'broju 2'. B92.net. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  5. ^ Novi "No 2" čeka Del Potra. B92.net. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  6. ^ Andy Murray cruises into quarter-finals, The Guardian.
  7. ^ Crouse, Karen. „The Arthur Ashe Crowd Has Fallen Out of Love With an Achy Đoković“, New York Times, 5. 9. 2008. Приступљено дана 8. 9. 2008.
  8. ^ Profile, Andy Murray official site
  9. ^ Dunblane tastes regret along with its new favourite son, The Guardian, 26 June 2006
  10. ^ MURRAY, Andy (GBR), International Tennis Federation profile
  11. ^ Hodgkinson, Mark (31. 1. 2008.). Daily Telegraph, 30th January 2008, Profile of Andy Murray. Telegraph.co.uk. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  12. ^ About Orthopedics - Patella disorders. Orthopedics.about.com. Приступљено на дан 26. 06. 2009.
  13. ^ Faultless young Scot who is all set to take on the tennis world, The Scotsman, 14 September 2004
  14. ^ Murray, Andy (2008). Hitting Back. Random House. ISBN 9781846051678.
  15. ^ Murray describes fight to cope with trauma of Dunblane school killings. The Guardian (05. 06. 2008.). Приступљено на дан 06. 06. 2008.
  16. ^ Paul Kimmage. „The Big Interview: Andy Murray“, The Times, 04. 06. 2006. Приступљено дана 17. 3. 2008.
  17. ^ Simon Hattenstone. „Boy on the brink“, Guardian, 09. 06. 2007. Приступљено дана 17. 3. 2008.
  18. ^ Malcolm Folley and Patricia Kane (05. 07. 2009.). What really upset Andy? The day that Judy walked out on us. Daily Mail. Приступљено на дан 05. 07. 2009.
  19. ^ Mark Hodgkinson. „Andy Murray, the great romantic“, Daily Telegraph, 24. 09. 2008. Приступљено дана 14. 5. 2009.
  20. ^ . „Andy Murray buys house without tennis court“, Telegraph.co.uk, Telegraph Media Group Limited, 19. 06. 2009. Приступљено дана 19. 06. 2009.
  21. ^ Hardy, Rebecca and Andrews, Emily (13. 7. 2009.). My love match: The girl who tamed Andy Murray's temper and turned him into a winner. Mail Online. Приступљено на дан 13. 7. 2009.
  22. ^ Blogger. „Guess Who?“, andymurray.com, 04. 02. 2009. Приступљено дана 4. 2. 2009.
  23. ^ Wins SAP Open in San Jose. Sapopentennis.com (18. 2. 2007.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  24. ^ Murray Mound. Macmillandictionary.com. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  25. ^ Crowd's racket over Murray's 'sexist' quip. Thescotsman.scotsman.com. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  26. ^ Young guns climbing the charts. Sports.espn.go.com (27. 8. 2006.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  27. ^ Hodgkinson, Mark (16. 10. 2006.). Leave Andy Murray alone. Blogs.telegraph.co.uk. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  28. ^ Britain fined for Murray outburst. BBC News (9. 4. 2006.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  29. ^ Clinical Murray blows away Rochus. BBC News (1. 1. 2008.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  30. ^ Hodgkinson, Mark (7. 2. 2008.). Jamie and Andy Murray at war over Davis Cup. Telegraph.co.uk. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  31. ^ Superb Murray storms past Acasuso. BBC News (28. 5. 2008.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  32. ^ Newbery, Piers (3. 8. 2008.). Superb Murray wins Masters title. BBC News. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  33. ^ Tennis at the 2008 Summer Olympics (PDF). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  34. ^ Piers Newbery (19. 10. 2008.). Murray seals second Masters title. BBC Sport. Приступљено на дан 10. 11. 2008.
  35. ^ Howard Swains (26. 10. 2008.). Imperious Murray cruises to second title in seven days. The Guardian. Приступљено на дан 08. 01. 2009.
  36. ^ Mark Hodgkinson (27. 10. 2008.). Andy Murray wins St Petersburg Open. The Telegraph. Приступљено на дан 10. 11. 2008.
  37. ^ Murray vs Roddick clash. BBC Sport (10. 01. 2009.). Приступљено на дан 10. 01. 2009.
  38. ^ Baynes, Dan. „Murray Says 'No Disaster' in Australian Open Loss to Verdasco“, Bloomberg.com, 27. 01. 2009. Приступљено дана 28. 01. 2009.
  39. ^ . „Nadal, Serena into quarters as Murray crashes“, AFP, 27. 01. 2009. Приступљено дана 28. 01. 2009.
  40. ^ . „Andy Murray mystified by Australian Open favourites flap“, AFP, 23. 01. 2009. Приступљено дана 28. 01. 2009.
  41. ^ . „Murray v Nadal as it happened“, BBC Sport Приступљено дана 15. 02. 2009.
  42. ^ . „Murray eases into Rotterdam final“, BBC Sport Приступљено дана 14. 02. 2009.
  43. ^ Murray retires from Dubai. BBC News (26. 2. 2009.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  44. ^ Murray shines in win over Federer. BBC News (22. 3. 2009.). Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  45. ^ Dirs, Ben (22. 3. 2009.). Murray falls to World No. 1. BBC News. Приступљено на дан 8. 11. 2010.
  46. ^ а б Wimbledon: Andy Murray promises to focus, Daily Telegraph.
  47. ^ "I am Scottish. I am also British. I am patriotic and proud to be Scottish", Daily Mirror.
  48. ^ а б Littlejohn, Richard. See you, Murray, Mail on Sunday, 6 June 2006.
  49. ^ Hate messages on Murray website, Daily Record, 29 June 2006. Retrieved 25 July 2006.
  50. ^ а б Why joke is wearing thin for Andy, Daily Mail, 7 July 2008.
  51. ^ Tim's My Pop Idol, Daily Record, 10 January 2007.
  52. ^ Why joke is wearing thin for Andy. Dailymail.co.uk (07. 07. 2008.). Приступљено на дан 26. 06. 2009.
  53. ^ I picked them to win on penalties so I am a bit disappointed, The Scotsman, 3 July 2006.
  54. ^ а б Tim Henman talks about Andy Murray, 9th Sep '08, YouTube clip of BBC Radio 5 Live interview.
  55. ^ . „Inside Sport, 7 May, 2007“, BBC News Приступљено дана 26. 06. 2009.
  56. ^ Murray's a winner - but not yet a hero, The Observer, 29 June 2008.

[уреди] Спољашње везе

Портал Биографија
Портал Тенис

Са других Викимедијиних пројеката :


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BD%D0%B4%D0%B8_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8&oldid=5255801“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици