Енди Мари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енди Мари
Andy Murray

Енди Мари
Енди Мари


Професионална каријера:
од 2005.
Држава: Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Пребивалиште: Лондон, Енглеска[1]
Датум рођења: 15. мај 1987. (1987-05-15) (26 год.)
Место рођења: Данблејн, Шкотска, Уједињено Краљевство
Висина: 190 cm
Маса: 84 kg
Игра: Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада: 30.271.843 $
Тренер Иван Лендл
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 414-129
Освојени турнири: 28
Изгубљена финала: 14
Најбољи пласман: 2. (17. августа 2009)
Тренутни пласман: 4.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије Ф (2010, 2011, 2013)
Француска Ролан Гарос ПФ (2011)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2013)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2012)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ПФ (2008, 2010, 2012)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (2012)
Парови
Победе–порази: 51-57
Освојени турнири: 2
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: 51. (17. октобра 2011)
Тренутни пласман: 85.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 1К (2006)
Француска Ролан Гарос 2К (2006)
Уједињено Краљевство Вимблдон 1К (2005)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 2К (2008)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре 2К (2008)
Тимска такмичења
Hopman Cup.jpg Хопман куп Ф (2010)

Подаци од дана, 10. новембра 2013.

Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Такмичар Уједињено Краљевство
Тенис
Злато Лондон 2012. Појединачно
Сребро Лондон 2012. Мешовити парови

Ендру „Енди“ Мари[2] (енгл. Andrew "Andy" Murray; 15. маја 1987) је шкотски тенисер, тренутно најбоље рангирани тенисер из Уједињеног Краљевства. Његов старији брат Џејми је најбоље рангирани британски тенисер у конкуренцији парова.[3] Маријева највиша позиција на АТП листи јесте друго место, које је достигао 17. августа 2009,[4][5][6] а тренутно заузима 4. место.

Међу десет најбољих тенисера света по први пут се нашао 18. јуна 2007. године, када је заузео осмо место. Следеће године, Мари је достигао финале Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава 2008, у којем га је поразио Роџер Федерер.[7] Он је потом играо финала Отвореног првенства Аустралије 2010, Отвореног првенства Аустралије 2011. и Вимблдона 2012. Исте године, Мари је освојио златну медаљу у мушкој појединачној и сребрну медаљу у конкуренцији мешовитих парова на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону. Освојио је две гренд слем титуле у каријери, на Отвореном првенству Сједињених Америчких Држава 2012 и Вимблдону 2013.

Приватни живот[уреди]

Енди Мари је рођен 15. маја 1987. у Данблејну, Шкотска,[1] као други и најмлађи син Вилија и Џуди.[8] Његов деда са мајчине стране, Роб Ерскин, професионално се бавио фудбалом.[9][10] Мари има чест проблем са чашицом колена, која му у детињству није срасла у једну кост, већ је остала као две одвојене кости.[11][12] Похађао је данблејнску основну школу, и био је присутан за време Масакра у Данблејну 1996. у школи, када је Томас Хамилтон убио седамнаест особа; од тога су шеснаест били ученици, а једна особа учитељица.[13] Мари се сакрио испод стола у учионици заједно са годину дана старијим братом Џејмијем.[14] Мари каже да је тада био премлад да би схватио шта се дешава, и ретко пристаје да о томе говори у јавности, али је у својој аутобиографији Hitting Back написао да је био међу децом која су бежала од Хамилтона и да га је спасила мајка, која је у том тренутку аутомобилом дошла по њега.[15] Такође је завршио Данблејнску средњу школу.[16][17] Након развода његових родитеља када је имао девет година, Мари и његов брат Џејми остали су да живе са својим оцем.[18]

Његови добри пријатељи међу тенисерима су Новак Ђоковић и Станислас Вавринка, које познаје још од јуниорских дана. Од 2006. године је у вези са Ким Сирс, кћерком Најџела Сирса, тренером српске тенисерке Ане Ивановић.[19] Њих двоје тренутно живе у Сарију, а упознали су се током Отвореног првенства Америке 2005. године.[20][21] Мари је такође велики љубитељ фудбала.[22]

Тениска каријера[уреди]

Јуниорска каријера[уреди]

Први пут је у руке узео рекет када је имао само две године. Често је играо са својим братом Џејмијем. Показао је изузетан таленат, који је обећавао. Учествовао је на многим такмичењима за јуниоре. Инспирацију је добијао из мечева које је играо са братом Џејмијем, који је тада био други најбољи јуниоски тенисер на свету. Када је имао 12 година, освојио је „Golden Bowl“, престижну награду за дванаестогодишње тенисере. Тада се на кратко повукао, са жељом да тренира фудбал, али се брзо вратио тенису.

Када је играо против Рафаела Надала, који је годину дана старији од њега, Мари је сазнао да Надала тренира Карлос Моја, тадашњи најбољи тенисер света. Био је бесан, јер је једина особа са којом је могао да вежба био његов брат, тако да је одлучио да се пресели у Барселону, Шпанија, где се уписао у познати камп „Међународна школа Шилер“. Ипак, одатле је отишао без икаквих признања, јер је његово образовање много трпело због тога. 2004. године је победио на јуниорском Отвореном првенству САД.

2005.[уреди]

Ово је била година када је Мари заиграо као професионалац. Привукао је пажњу тениске публике када је достигао треће коло турнира у Квинсу и на Вимблдону 2005. Најбоље резултате остварио је на травнатим и тврдим подлогама, иако је рекао да највише воли шљаку, јер је као јуниор тренирао у Барселони.[23]

У марту 2005. године, прукључио се Дејвис куп репрезентацији Уједињеног Краљевства, која је тада играла против Израела, и постао најмлађи тенисер икада који је играо у Дејвис купу. Мари и Дејвид Шервуд су направили велико изненађење када су победили израелски пар у конкуренцији парова, и тако могућили Британији да победи са 3-2.

Шкотски тенисер је достигао полуфинале на Отвореном првенству Француске за јуниоре, а онда је постао професионалац када је примио „вајлд карту“ за турнир у Барселони. Али, изгубио је већ у првом колу. Играње у Барселони донело је Марију прве АТП поене. Након Барселоне је примио „вајлд карту“ за турнир у Квинсу. Достигао је треће коло, али је одустао од даљег такмичења због повреде.

Мари је добио „вајлд карту“ за Вимблдон 2005. На свом првом сениорском Гренд слем турниру, био је 347. играч планете, али је у првом колу поразио 14. носиоца Радека Штјепанека у три сета. Постао је први шкотски тенисер који је достигао 3. коло Вимблдона, и у том тренутку је био једини Британац који је играо у мушкој и женској појединачној конкуренцији. Ипак, његов успех на Вимблдону прекионуо је Давид Налбандиан, који га је поразио у пет сетова.

Током овог Вимблдона, Мари је постао изузетно популаран у Уједињеном Краљевству. Многи обожаваоци тениса су предлагали да се „Хенманово брдо“, које је добило име по некадашњој британској тениској звезди Тиму Хенману, преименује у „Маријево брдо“ или „Маријево поље“ (зато што у Единбургу постоји стадион који се тако зове),[24] а „Хенманманија“ је постала „Ендиманија“.

Добио је „вајлд карту“ за учешће на Синсинати Мастерсу, и то је био његов први турнир из Мастерс серије. Изгубио је од једног од првих десет тенисера света тада, Марата Сафина, у другом колу, 6-4, 1-6, 6-4.

Мари је био 122. тенисер планете и морао је да учествује на квалификационом турниру за Отворено првенство САД. Изгубио је у 2. колу. Коначно је ушао у првих 100 тенисера света када је победио Робина Седерлинга на турниру у Бангкоку, у чијем је финалу поражен од стране првог тенисера света, Роџера Федерера. То је било његово прво АТП финале, које му је помогло да постане 72. тенисер света.

Након краће повреде, играо је на турниру у Базелу. У првом колу је поразио тадашњег најбољег тенисера Британије, Тима Хенмана, 6–2, 5–7, 7–6(4). Након тога је победио Томаша Бердиха у другом колу. Ипак, изгубио је у четвртфиналу од 10. тенисера света Фернанда Гонзалеса. Али, постао је 65. тенисер света.

2006.[уреди]

Мари је започео сезону 2006. године на неколико турнира у Аустралији, на којима није постигао веће успехе. На Отвореном првенству Аустралије је изгубио већ у првом колу од Хуана Игнасија Ћеле. Након једне од победа турниру у Окланду, прокоментарисао је да су „обојица играли као жене“. Након тога је рекао да је мислио на то да је било много брејкова и лоших сервиса.[25]

Освојио је своју прву титулу, у Сан Хозеу, Калифорнија, и током турнира је победио два бивша 1. тенисера планете, Ендија Родика и Лејтона Хјуита. Достигао је и четвртфинале на турниру у Мемфису. Али, зато је изгубио у првом колу на Отвореном првенству Француске и у Квинсу. Такође је играо и мушке парове у Дејвис купу, јер због повреде није могао да игра појединачно.

Од када је ушао у првих 100 најбољих играча света, Мари је у медијима описиван као „тенисер експлозивне нарави“.[26][27] Током играња парова у Дејвис купу с Грегом Руседским против Ненада Зимоњића и Илије Бозољца, Мари је увредио судију назвавши га „идиотом“, и због тога је морао да плати 2.500 долара. Касније је рекао да јесте псовао током меча, као и: „Били смо шокирани неким одлукама судије, и рекао сам колико је лош“.[28]

Изгубио је већ у 1. колу на мастерсу у Монте Карлу, а на Вимблдону 2006. 4. коло (у 3. колу је поразио трећег носиоца Ендија Родика), у ком је изгубио од Маркоса Багдатиса. Затим је достигао финала турнира у Њупорту и Вашингтону. У међувремену је победио Ендија Рама у мечу Дејвис купа против Израела.

Достигао је полуфинале Канада Мастерса, у ком је изгубио од Ришара Гаскеа, а на Мастерс турниру у Синсинатију је изгубио од Родика у четвртфиналу. У 3. колу је порази 1. тенисера света Роџера Федерера. Мари је један од двојице тенисера који су успели да нанесу пораз Федереру те године (други је Рафаел Надал). На последњем гренд слем турниру у сезони, Отвореном првенству САД изгубио је у 4. колу од Николаја Давиденка. Затим је поново играо у Дејвис купу. Британија је играла против Украјине, и Мари је победио у оба појединачна меча, док је изгубио у игри парова.

Крајем године, изгубио је од Тима Хенмана на турниру у Бангкоку. Такође је играо финале мушких парова са својим братом. На мастерсу у Мадриду је изгубио у 3. колу од Новака Ђоковића. Такође је изгубио у 2. колу мастерса у Паризу.

На крају године, Мари се налазио на 17. месту АТП листе.

2007.[уреди]

На турниру у Дохи, Мари је стигао до финала, победивши у полуфиналу Николаја Давиденка. У финалном мечу је изгубио од Ивана Љубичића.

На Аустралијен опену те године, поражен је од Рафаела Надала у четвртој рунди у пет сетова 7-6 (3), 4-6, 6-4, 3-6, 1-6.[29]

У фебруару је освојио другу титулу у Сан Хозеу, где је победио годину дана раније. У финалу је победио Ива Карловића.

На следећа три турнира Мари је стигао до полуфинала (у Мемфису, Индијан Велсу и Мајамију). Тада је први пут ушао међу првих десет на АТП ранг листи.

Велики део сезоне, Енди је принуђен да пропусти због повреде, укључујући Отворено првенство Француске и Вимблдон. Вратио се на турниру у Монтреалу, где је изгубио у другом колу. На УС Опену губи меч трећег кола.[30] У октобру, Енди игра финале турнира у Мецу, где је изгубио од Томија Робреда 6:0, 2:6, 3:6. Крајем истог месеца освојио је трећу титулу у каријери, када је у Санкт Петербургу, победио Фернанда Вердаска 6:2, 6:3. На Мастерсу у Паризу Мари је стигао до четвртфинала. Сезону је завршио на 11. месту.

2008.[уреди]

Прво ГС финале Мари је одиграо на УС Опену 2008.

Мари је, све док није почела нова АТП сезона, тренирао пуно, с тениским експертима као што су Џиз Грин, Мет Литл и Мајлс Меклаглан у Мајамију, и Мари је тада рекао да никада није био спремнији за почетак сезоне.[31] Маријев труд се исплатио када је освојио свој четврти турнир у каријери, 5. јануара у Дохи. У полуфиналу је победио 4. играча света Николаја Давиденка 6-3, 6-4, а у финалу Станисласа Вавринку, 6-4, 4-6, 6-2. Овај резултат вратио је Марија у првих 10.

Мари је био 10. носилац на Отвореном првенству Аустралије 2008. године, али је већ у првој рунди изгубио од финалисте Жо Вилфреда Цонге (7-5, 6-4, 0-6, 7-6). Мари није играо у мечевима Дејвис купа против Аргентине, што је прилично разљутило Британце. Ендијев брат Џејми је рекао да „Енди не мрзи да игра Дејвис куп, него жели да се концентрише на турнир у Марсељу“.[32]

Енди Мари је освојио своју пету титулу у Марсељу, победивши у финалу Марија Анчића (6-3, 6-4). Међутим, на следећем турниру је испао већ у првом колу. На турниру у Дубаију, победио је првог тенисера света Роџера Федерера по други пут у својој каријери (6-7, 6-3, 6-4). Изгубио је у четвртфиналу од Николаја Давиденка, 7-5, 6-4. На прва два турнира из Мастерс серије није постигао значајне резултате. Изгубио је у 4. колу Индијан Велс Мастерса од Томија Хаса, и од Марија Анчића у 2. колу Мајами Мастерса.

Како би био боље спремљен за турнирне на шљаци, подлози на којој је најслабији, Енди Мари је почео да ради с некадашњим финалистом Отвореним првенство Француске Алексом Коречом. На првом турниру на шљаци, Монте Карло Мастерсу, изгубио је у 3. колу од Новака Ђоковића (6-0, 6-4). Испао је у 2. колу Барселона Мастерса и Рим Мастерса, и у 3. колу Хамбург Мастерса, у ком је изгубио од каснијег шампиона Рафаела Надала (6-3, 6-2).

Мареј је био 10. носилац на Отвореном првенству Француске. У 1. колу је савладао Џонатана Ајсерика, добитника „вајлд карте“. У 2. колу је победио Хосеа Акауса, специјалисту за шљаку, 6-4, 6-0, 6-4. Би-Би-Си је ово назвао „његовим најбољим преформансом на шљаци икада“.[33] Ипак, у 3. колу је изгубио од каснијег четвртфиналисте Николаса Алмагра, 6-3, 6-7, 6-3, 7-5.

На турниру у Квинс Клабу, Енди Мареј је достигао четвртфинале, али је тај меч морао да преда Ендију Родику због повреде палца руке, тако да није могао да држи рекет. На Вимлбдону 2008. је победио достигао четвртфинале, успут победивши Фабриса Сантора, Хавијера Малисеа, Томија Хаса и Ришара Гаскеа. У свом првом Гренд слем четвртфиналу је изгубио од каснијег шампиона турнира, Рафаела Надала (6-3, 6-2, 6-4).

Мари је онда заиграо на Серији Отвореног првенства Америке. Достигао је полуфинале Канада Мастерса у Торонту, изгубивши од Рафаела Надала, који је и освојио турнир. Претходно је у четвртфиналу победио 3. тенисера света Новака Ђоковића. После неколико дана, поново је победио Ђоковића у финалу Синсинати Мастерса (7-6(4), 7-6(5)), и тако освојио своју прву титулу из АТП Мастерс серије. Ова победа му је омогућила да постане 6. тенисер света, што је његова највиша позиција на АТП листи икада.[34] Енди Мари је тако постао тек други Британац који је освојио титулу из АТП Мастерс серије (након Тима Хенмана, који је Париз мастерс освојио 2003).

Енди Мари се такмичио за Уједињено Краљевство на Летњим олимпијским играма 2008. године у Пекингу, Кина, и то у две категорије. Играо је мушки сингл, као и мушки дубл с братом Џејмијем.[35] Нажалост, већ у првом колу је изгубио, и то од домаћег играча Лу Јен-Хуна. Са братом Џејмијем је у првом колу поразио Канађане Данијела Нестора и Фредерика Неимејера, али су у другом колу поражени од француског пара Арно КлемонМишел Љодра.

Мари је достигао своје прво гренд слем финале на Отвореном првенству Америке, у којем га је поразио петоструки шампион турнира Роџер Федерер (6-2, 7-5, 6-2). За пролазак у финале савладао је првог тенисера света, Рафаела Надала, 6-2, 7-6(4), 4-6, 6-4. Након овог турнира Мари је постао 4. тенисер света по први пут у каријери. Такође се пласирао на овогодишњи Тенис Мастерс Куп. 18. октобра је достигао друго мастерс финале у каријери, финале Мадрид Мастерса, у коме је и тријумфовао над француским тенисером Жила Симона. У полуфиналу је савладао другог тенисера света Роџера Федерера. Мари је постао први Британац који је освојио више од једне титуле из АТП Мастерс серије и први који је освојио четири титуле у сезони.[36] 26. октобра освојио је и турнир у Санкт Петербургу, што је била његова 23. победа у претходних 25 мечева.[37] Мари је постао и први Британац који је одбранио своју титулу још од Марка Кокса 1975. године, који је одбранио своје титуле у Лондону и Вашингтону.[38]

Мари се затим такмичио на Тенис мастерс купу, завршном АТП шампионату за најуспешније тенисере у години. Победио је у сва три меча у фази по групама, које је играо против Ендија Родика, Жила Симона и Роџера Федерера. У полуфиналу је поражен од стране Николаја Давиденка, са 7:5, 6:2 по сетовима.

2009.[уреди]

Мари на Вимблдону 2009.

Мари је почео сезону 2009. победама над десетим, другим и првим тенисером света — Џејмсом Блејком, Роџером Федерером и Рафаелом Надалом — и освојио егзибициони турнир у Абу Дабију. Након тога је одбранио титулу на турниру у Дохи, савладавши успут Алберта Монтањеса, Филипа Печнер, Роџера Федерера и Ендија Родика.[39]

Мари је био 4. носилац на Отвореном првенству Аустралије 2009. Достигао је четврто коло, у којем га је поразио Фернандо Вердаско у пет сетова (6–2, 1–6, 6–1, 3–6, 4–6). Пре почетка турнира, кладионичари и тениски стручњаци сматрали су Марија за једног од главних фаворита.[40][41] Ова изјава изазвала је негативне реакције код другог и трећег носиоца, Роџера Федерера и Новака Ђоковића, који су рекли да Мари до сада није освојио ниједну гренд слем титулу и да не разумеју зашто је сврстан међу фаворите, а сам Мари је на то одговорио да „не разуме поенту целе ствари“ и да је добро играо у последње време, па да може бити „сврстан међу фаворите“.[42]

Недуго након завршетка Отвореног првенства Аустралије, Мари је освоји турнир у Ротердаму, у чијем је финалу победио Рафаела Надала у три сета (6-3, 4-6, 6-0). Током тог меча, Надал је повредио колено, али је ипак одлучио да, због публике, не преда меч и одигра га до краја.[43] Мари је затим отказао учешће на турниру у Марсељу, који је освојио 2008. године, како би се опоравио од повреде коју је зарадио током турнира у Ротердаму.[44] Он је затим достигао четвртфинале на турниру у Дубаију, али је четвртфинални меч предао свом противнику Ришару Гаскеу услед вируса.[45]

Мари је требало да игра за Дејвис куп репрезентацију Уједињеног Краљевства у мечевима против Украјине, али је одустао због истог вируса због ког се повукао са турнира у Дубаију. Тренутно игра на првом турниру из Мастерс 1000 серије, Индијан Велс Мастерсу. У полуфиналу је савладао другог тенисера света, Роџера Федерера, и а у финалу је изгубио од првог, Рафаела Надала, са 6—1, 6—2.[46][47] Достигао је своје друго узастопно Мастерс 1000 финале на Мајами Мастерсу, где је у финалу савладао Новака Ђоковића, 6:2, 7:5. Мари је током турнира савладао Хуана Монака у другом колу, Николаса Масуа у трећем, Виктора Троицког у четвртом, Фернанда Вердаска у четвртфиналу и Хуана Мартина дел Потра у полуфиналу. Освојивши своју 11. титулу, Мари се изједначио са земљаком Тимом Хенманом, који је до тада био најтрофејнији британски тенисер.

На наредном турниру Мари је имао изузетно добар наступ с обзиром да се радило о турниру на земљаној подлози. Заустављен је у полуфиналу Мастерса у Монте Карлу од каснијег победника овог турнира, Рафе Надала са 6-2 7-6(4). После овог турнира је имао изузетно лош наступ на Мастерсу у Риму где је поражен у 2. колу од Хуана Монака. На наредном турниру, Мастерсу у Мадриду, Мари је бранио титулу. Проблем је био у томе што је овај турнир померен на почетак сезоне и реконструисана је подлога на којој се игра. Тврду пологу заменила је шљака. Упркос томе, Мари је стигао до четвртфинала, где је поражен од Дел Потра (7-6(4), 6-3). На Ролан Гаросу је поново стигао до четвртфинала, где га је зауставио Фернандо Гонзалез (6-3, 3-6, 6-0, 6-4). Уследила је сезона на трави. Први турнир у тој сезони је одиграо у Квинсу. Тај турнир Мари је уједно и освојио победивши у финалу Џејмса Блејка (7-5, 6-4). На Вимблдону је одиграо сјајно и пласирао се у полуфинале. Тамо је поражен од Родика (6-4, 4-6, 7-6(7), 7-6(5)). Након овог турнира Мари није играо скоро два месеца због повреде. Вратио се на Мастерсу у Канади и одиграо сјајан турнир. Победивши у финалу Дел Потра, Мари је освојио свој други Мастерс у сезони. Наредни турнир је одиграо слабије и био поражен у полуфиналу од Федерера у два сета. УС Опен Мари је одиграо слабо. У 4. колу поразио га је Марин Чилић врло лако (7-5, 6-2, 6-2). Након овог турнира Мари је поново паузирао 2 месеца. Вратио се на турниру у Валенсији, који је и освојио. На последњем Мастерсу у Паризу поразио га је Штепанек. Годину завршава као 4. тенисер света.

2010.[уреди]

Годину је Мари започео учешћем са Лором Робсон у традиционалном егзибиционом турниру на Хопман купу, где је екипа Уједињеног Краљевства, стигла у финале. Први званични турнир за њега је Отворено првенство Аустралије. Добија редом Кевина Андерсона, Марка Жискела, Флорана Сера и Џона Изнера. У четвртфиналу побеђује Рафаела Надала са резултатом 6-3, 7-6 (2), 3:0, после предаје Шпанца. У полуфиналу добија Марина Чилића у 4 сета и други пут у својој каријери стиже до финала на гренд слем турниру. Његов противник је био Роџер Федерер, Мари није био у стању да узме један сет, изгубивши 3-6, 4-6, 6-7 (11).[48] Наставља сезону на турниру у Дубаију, где је изгубио у другом колу. На Мастерс турниру у Индијан Велсу, стигао је до четвртфинала, а у Мајамију губи у првом колу од Мардија Фиша. На шљаци Мари традиционално бележи лоше резултате. Само је играо у четвртфиналу турнира у Мадриду. На Ролан Гаросу испада у четвртом колу, изгубивши од Томаша Бердиха. На Вимблдону је поновио резултат из прошле године и стиже до полуфинала турнира. У борби за финале губи од броја један у свету Шпанца Рафаела Надала са 4-6, 6-7 (6), 4-6.[49] У припреми за последњи гренд слем турнир УС Опен, Енди Мари је играо на три турнира. Први на турниру у Лос Анђелесу, где је достигао финале, изгубивши од Сема Кверија. Затим, у Торонту, је одбранио титулу победивши Рафаела Надала у полуфиналу 6-3, 6-4, а затим у финалу и Роџера Федерера 7-5, 7-5. Коначно на Мастерс турниру у Синсинатију, стигао је до четвртфинала. На УС Опену Енди је изненађујуће поражен у трећем колу, изгубивши од Станисласа Вавринке. Последњи део сезоне је почео на турниру у Пекингу, где је стигао до четвртфинала. На турниру Мастерс серије у Шангају, Мари је освојио своју другу титулу у сезони, савладавши Роџера Федерера 6-3, 6-2. На турниру у Валенсији, није успео да одбрани титулу, али у конкуренцији дублова заједно са својим старијим братом Џејмијем је освојио прву титулу у каријери у дублу. У Паризу на мастерсу, је достигао до четвртфинала. Трећи пут игра финални мастерс турнир у каријери, пролази групну фазу, где на крају у полуфиналу губи од Рафаела Надала 6-7 (5), 6-3, 6-7 (6).[50] Као и претходне две сезоне, Мареј завршава на четвртом месту светске ранг листе.

2011.[уреди]

Енди и његов брат Џејми

Као и прошле године, Мари је почео сезону са наступима на Хопман купу. За разлику од прошлогодишњег учинка (финале), заједно са Лором Робсон, заузели су последње 4. место у својој групи. Први званични турнир за њега је поново Аустралијан Опен, где је прошле године стигао до финала. Мари је успео по други пут у Аустралији и трећи пут у каријери да достигне финале гренд слем турнира. Али опет је изгубио у три сета, овога пута од Новака Ђоковића (пре тога Мари је победио Ђоковића три пута за редом, укључујући и два финала турнира Мастерс серије). Одмах након Аустралије Мареј има низ пораза. Изгубио је уводни меч на три узастопна турнира у Ротердаму, Индијан Велсу и Мајамију.[51] Затим у Монте Карлу, је успео да достигне до полуфинала. У Мадриду, Мари губи у трећем колу. На турниру у Риму, као у Монте Карлу, игра у полуфиналу. На Отвореном првенству Француске, Енди Мари је први пут играо полуфинале. Даље, није могао да прође, изгубио је од Рафаела Надала у три сета. На турниру у Лондону - Квинсу, где је победио 2009, Енди успева да освоји турнир по други пут. У финалу, побеђује Жо-Вилфреда Цонгу. На Вимблдону по трећи пут узастопно је у завршници. Као и пре годину дана у полуфиналу успева да га победи Рафаел Надал са 7-5, 2-6, 2-6, 4-6. Први меч на АТП турниру после Вимблдона је играо у августу на мастерсу у Торонту, против Кевина Андерсона и губи. Затим је освојио мастерс у Синсинатију, победивши у финалу новог броја 1 Новака Ђоковића. На УС Опену је успео да достигне до полуфинала. Као и на претходна два гренд слем турнира свој пут прекида поразом од Рафаела Надала са резултатом 4-6, 2-6, 6-3, 2-6.[52] Следећи турнир у Бангкоку, где је Мари успео да освоји титулу. Он је тада освојио још једну титулу на турниру у Токију и осваја у дублу турнир са братом Џејмијем. На Мастерс турниру у Шангају, где је бранио титулу прошле године, поново побеђује, овог пута Давида Ферера 7:5, 6:4. Први који је успео да победи Марија после ове серије био је Томаш Бердих, у четвртфиналу Мастерса у Паризу. На завршном турниру, играјући први меч против Ферера који је изгубио, Мари се повукао са турнира због повреде, заменио га је Јанко Типсаревић. Мари је уобичајено завршио на 4-ом месту те године.

2012.[уреди]

Енди је освојио златну медаљу на ОИ у Лондону

У новој сезони Мари ангажује новог тренера. Његов ментор је чувени тенисер Иван Лендл.[53]

Први турнир за њега је турнир у Бризбејну. Мари је победио. У финалу је победио Александра Долгополова 6:1, 6:3.[54]

На Аустралијан Опену, где је претходно два пута играо финале, заустављен је у полуфиналу, где је изгубио од владајућег шампиона Новака Ђоковића у пет сетова. Њихов меч је трајао 4 сата и 50 минута.[55]

На Вимблдону Енди Мари достиже финале, победивши успут Давиденка, Карловића, Багдатиса, Чилића, Ферера и Цонгу. Али у финалу је поново изгубио - камен спотицања био је Роџер Федерер са резултатом 4-6, 7-5, 6-3, 6-4.

На Олимпијским играма у Лондону, такође на теренима Вимблдона Мари осваја златну медаљу, победивши првог и другог рекета света - Федерера у финалу и Ђоковића у полуфиналу. Тако се Енди реванширао Роџеру за пораз у финалу Вимблдона.

10. септембра постигао је историјски успех, како за себе тако и за целу Британију, победом на УС Опену. Добија Новака Ђоковића у неизвесном мечу у пет сетова, чиме је Енди први пут у својој каријери освојио гренд слем. Он је био први Британац који је освојио гренд слем још од Фреда Перија, 1936. године.

Након тога игра у Токију и побеђује га Милош Раонић. Мари није успео да одбрани ни мастерс у Шангају, у финалу губи од Ђоковића после више од 3 сата борбе.[56] Поражен је у трећем колу мастерса у Паризу од пољског тенисера Јежија Јановича. На Мастерс купу, завршном турниру, стигао је до полуфинала, где је изгубио од Роџера Федерера 6-7(5), 2-6.

2013.[уреди]

Годину је започео победом у финалу Бризбејна над бугарским тенисером Григором Димитровом.

На Отвореном првенству Аустралије Мари је био трећи носилац. Поражен је у финалу од Новака Ђоковића са резултатом 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2.[57] Потом осваја свој девети турнир из мастерс категорије у Мајамију, победивши Давида Ферера са 2:6, 6:4, 7:6(1). Вратио се на друго место АТП листе.

Потом је играо на мастерсу у Монте Карлу, где је изгубио у трећем колу од Станисласа Вавринке.

У Мадриду достигао је прво четвртфинале у сезони на шљаци, али Мари губи од Томаша Бердиха у два сета. Неочекивано лоша игра Марија је настављена и на турниру у Риму, где је предао меч другог кола Марселу Гранољерсу при резултату 1:1 у сетовима.[58]

Национални идентитет[уреди]

Мари дефинише себе као „Шкота, али такође и Британца“.[59][60] Током Вимблдона 2006. Мари је изазвао јавну дебату[61] својом изјавом да на Светском првенству у фудбалу 2006. „подржава било кога осим репрезентације Енглеске". Као резултат је примио многобројна писма мржње на свом званичном сајту.[62] Медији су такође пренели да је Мари на мечу између Енглеске и Парагваја носио дрес парагвајског тима, што се испоставило као нетачно.[61] Мари је објаснио да су његови коментари изречени у шали током једног врло опуштеног интервјуа са Десом Келијем,[63] који га је упитао да ли ће на Светском првенству навијати за шкотску репрезентацију, и поред тога што се Шкотска није квалификовала.[64] Кели је изјавио да су друге новине Маријеве изјаве пренеле из контекста и да је „истина потпуно изгубљена“, у жељи да се пишу негативни коментари о Марију.[65]

Мари је такође изјавио како „није анти–Енглез“ и како никада није ни био,"[59] као и да је био врло разочаран када је Енглеска елиминисана од стране Португала.[66] У разговору са Ники Кембел у радио–емисији BBC Radio 5 Live Тим Хенман је потврдио да је Маријев коментар био изречен у шали, на коју су га подстакли Кели[63] и Хенман.[67] Он је такође изјавио да је неистина да је Мари носио дрес Парагваја.[67]

У разговору са Габијем Логаном за Inside Sport, Мари је рекао да је он и Шкот и Британац, и да је задовољан својим британским идентитетом.[68] Изјавио је да између та два нема конфликта и да је поносан на оба. Мари је такође открио да је једном четвртином Енглез, будући да му један део породице потиче из Њукасла, да је његов тренер Шкот, а његова девојка, Ким Сирс, Енглескиња.[69]

Пласман на АТП листи на крају сезоне[уреди]

Година 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
Пласман 63 17 11 4 4 4 4 3 4

Финала у каријери[уреди]

Гренд слем финала у појединачној конкуренцији: 7 (2–5)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Пораз 2008. Отворено првенство Сједињених Америчких Држава Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 5–7, 2–6
Пораз 2010. Отворено првенство Аустралије (1) Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 4–6, 6–7(11)
Пораз 2011. Отворено првенство Аустралије (2) Тврда Србија Новак Ђоковић 4–6, 2–6, 3–6
Пораз 2012. Вимблдон Трава Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 5–7, 3–6, 4–6
Победа 2012. Отворено првенство Сједињених Америчких Држава у тенису Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(10), 7–5, 2–6, 3–6, 6–2
Пораз 2013. Отворено првенство Аустралије (3) Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(2), 6–7(3), 3–6, 2–6
Победа 2013. Вимблдон Трава Србија Новак Ђоковић 6–4, 7–5, 6–4

Финала Олимпијских игара у појединачној конкуренцији: 1 (1–0)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победа 2012. Летње олимпијске игре Трава Швајцарска Роџер Федерер 6–2, 6–1, 6–4

Финала Олимпијских игара у конкуренцији мешовитих парова: 1 (0–1)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Пораз 2012. Летње олимпијске игре Трава Уједињено Краљевство Лора Робсон Белорусија Викторија Азаренка
Белорусија Макс Мирни
6–2, 3–6, [8–10]

Финала Мастерс 1000 серије у појединачној конкуренцији: 12 (9–3)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Противник Резултат
Победа 2008. Синсинати (1) Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(4), 7–6(5)
Победа 2008. Мадрид Тврда Француска Жил Симон 6–4, 7–6(6)
Пораз 2009. Индијан Велс Тврда Шпанија Рафаел Надал 1–6, 2–6
Победа 2009. Мајами Тврда Србија Новак Ђоковић 6–2, 7–5
Победа 2009. Канада (Монтреал) (1) Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6–7(4), 7–6(3), 6–1
Победа 2010. Канада (Торонто) (2) Тврда Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 7–5
Победа 2010. Шангај (1) Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6–3, 6–2
Победа 2011. Синсинати (2) Тврда Србија Новак Ђоковић 6–4, 3–0, предаја
Победа 2011. Шангај (2) Тврда Шпанија Давид Ферер 7–5, 6–4
Пораз 2012. Мајами Тврда Србија Новак Ђоковић 1–6, 6–7(4)
Пораз 2012. Шангај Тврда Србија Новак Ђоковић 7–5, 6–7(11), 3–6
Победа 2013. Мајами (2) Тврда Шпанија Давид Ферер 2–6, 6–4, 7-6(1)

АТП финала у појединачној конкуренцији: 40 (26–14)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (1–5)
Завршни годишњи шампионат (0–0)
Серија Мастерс 1000 (9–3)
Олимпијске игре (1–0)
Серија АТП 500 (3–1)
Серија АТП 250 (12–5)
Титуле по подлогама
Тврда (22–13)
Шљака (0–0)
Трава (3–1)
Тепих (1–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Пораз 1. 1. октобар 2005. Бангкок, Тајланд Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 5–7
Победа 1. 19. фебруар 2006. Сан Хозе, Сједињене Америчке Државе Тврда Аустралија Лејтон Хјуит 2–6, 6–1, 7–6(3)
Пораз 2. 6. август 2006. Вашингтон, Сједињене Америчке Државе Тврда Француска Арно Клемон 6–7(4), 2–6
Пораз 3. 6. јануар 2007. Доха, Катар Тврда Хрватска Иван Љубичић 4–6, 4–6
Победа 2. 18. фебруар 2007. Сан Хозе, Сједињене Америчке Државе Тврда Хрватска Иво Карловић 6–7(3), 6–4, 7–6(2)
Пораз 4. 7. октобар 2007. Мец, Француска Тврда Шпанија Томи Робредо 6–0, 2–6, 3–6
Победа 3. 28. октобар 2007. Санкт Петербург, Русија Тепих Шпанија Фернандо Вердаско 6–2, 6–3
Победа 4. 5. јануар 2008. Доха, Катар Тврда Швајцарска Станислас Вавринка 6–4, 4–6, 6–2
Победа 5. 17. фебруар 2008. Марсељ, Француска Тврда Хрватска Марио Анчић 6–3, 6–4
Победа 6. 3. август 2008. Синсинати, Сједињене Америчке Државе Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(4), 7–6(5)
Пораз 5. 8. септембар 2008. Њујорк, Сједињене Америчке Државе Тврда Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 5–7, 2–6
Победа 7. 19. октобар 2008. Мадрид, Шпанија Тврда Француска Жил Симон 6–4, 7–6(6)
Победа 8. 26. октобар 2008. Санкт Петербург, Русија Тврда Казахстан Андреј Голубјев 6–1, 6–1
Победа 9. 10. јануар 2009. Доха, Катар Тврда Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6–4, 6–2
Победа 10. 15. фебруар 2009. Ротердам, Холандија Тврда Шпанија Рафаел Надал 6–3, 4–6, 6–0
Пораз 6. 22. март 2009. Индијан Велс, Сједињене Америчке Државе Тврда Шпанија Рафаел Надал 1–6, 2–6
Победа 11. 5. април 2009. Мајами, Сједињене Америчке Државе Тврда Србија Новак Ђоковић 6–2, 7–5
Победа 12. 14. јун 2009. Лондон, Уједињено Краљевство Трава Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 7–5, 6–4
Победа 13. 16. август 2009. Монтреал, Канада Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6–7(4), 7–6(3), 6–1
Победа 14. 8. новембар 2009. Валенсија, Шпанија Тврда Русија Михаил Јужни 6–3, 6–2
Пораз 7. 31. јануар 2010. Мелбурн, Аустралија Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 4–6, 6–7(11)
Пораз 8. 1. август Лос Анђелес, Сједињене Америчке Државе Тврда Сједињене Америчке Државе Сем Квери 7–5, 6–7(2), 3–6
Победа 15. 15. август 2010. Торонто, Канада Тврда Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 7–5
Победа 16. 17. октобар 2010. Шангај, Кина Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6–3, 6–2
Пораз 9. 30. јануар 2011. Мелбурн, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић 4–6, 2–6, 3–6
Победа 17. 12. јун 2011. Лондон, Уједињено Краљевство Трава Француска Жо-Вилфред Цонга 3–6, 7–6(2), 6–4
Победа 18. 21. август 2011. Синсинати, Сједињене Америчке Државе Тврда Србија Новак Ђоковић 6–4, 3–0, предаја
Победа 19. 2. октобар 2011. Бангкок, Тајланд Тврда Сједињене Америчке Државе Доналд Јанг 6–2, 6–0
Победа 20. 9. октобар 2011. Токио, Јапан Тврда Шпанија Рафаел Надал 3–6, 6–2, 6–0
Победа 21. 16. октобар 2011. Шангај, Кина Тврда Шпанија Давид Ферер 7–5, 6–4
Победа 22. 8. јануар 2012. Бризбејн, Аустралија Тврда Украјина Александар Долгополов 6–1, 6–3
Пораз 10. 3. март 2012. Дубаи, Уједињени Арапски Емирати Тврда Швајцарска Роџер Федерер 5–7, 4–6
Пораз 11. 1. април 2012. Мајами, Сједињене Америчке Државе Тврда Србија Новак Ђоковић 1–6, 6–7(4)
Пораз 12. 8. јул 2012. Вимблдон, Лондон, Велика Британија Трава Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 5–7, 3–6, 4–6
Победа 23. 5. август 2012. Лондон, Велика Вританија Трава Швајцарска Роџер Федерер 6–2, 6–1, 6–4
Победа 24. 9. септембар 2012. 'Њујорк, Сједињене Америчке Државе Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(10), 7–5, 2–6, 3–6, 6–2
Пораз 13. 14. октобар 2012. Шангај, Кина Тврда Србија Новак Ђоковић 7–5, 6–7(11), 3–6
Победа 25. 6. јануар 2013. Бризбејн, Аустралија Тврда Бугарска Григор Димитров 7–6(0), 6–4
Пораз 14. 27. јануар 2013. Мелбурн, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић 7–6(2), 6–7(3), 3–6, 2–6
Победа 26. 31. март 2013. Мајами, САД Тврда Шпанија Давид Ферер 2–6, 6–4, 7-6(1)

АТП финала у конкуренцији парова: 3 (2–1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршни годишњи шампионат (0–0)
Серија Мастерс 1000 (0–0)
Серија АТП 500 (2–0)
Серија АТП 250 (0–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Пораз 1. 1. октобар 2006. Бангкок, Тајланд Тврда Уједињено Краљевство Џејми Мари Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
2–6, 6–2, [4-10]
Победа 1. 7. новембар 2010. Валенсија, Шпанија Тврда Уједињено Краљевство Џејми Мари Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
7–6(8), 5–7, [10–7]
Победа 2. 9. октобар 2011. Токио, Јапан Тврда Уједињено Краљевство Џејми Мари Чешка Франтишек Чермак
Словачка Филип Полашек
6–1, 6–4

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Biography, Andy Murray official site
  2. ^ „Изговор имена у речнику dictionary.reference.com“. Dictionary.reference.com Приступљено 8. 11. 2010.. 
  3. ^ „ATP Doubles Rankings“. Tennis Corner. 22. 06. 2009. Приступљено 26. 06. 2009.. 
  4. ^ „Endi Mari u finalu i na 'broju 2'“. B92.net Приступљено 8. 11. 2010.. 
  5. ^ „Novi "No 2" čeka Del Potra“. B92.net Приступљено 8. 11. 2010.. 
  6. ^ Andy Murray cruises into quarter-finals, The Guardian.
  7. ^ Crouse, Karen (5. 9. 2008.). „The Arthur Ashe Crowd Has Fallen Out of Love With an Achy Đoković“. New York Times Приступљено 8. 9. 2008.. 
  8. ^ Profile, Andy Murray official site
  9. ^ Dunblane tastes regret along with its new favourite son, The Guardian, 26. 6. 2006.
  10. ^ MURRAY, Andy (GBR), International Tennis Federation profile
  11. ^ Hodgkinson, Mark (31. 1. 2008.). „Daily Telegraph, 30th January 2008, Profile of Andy Murray“. Telegraph.co.uk Приступљено 8. 11. 2010.. 
  12. ^ „About Orthopedics - Patella disorders“. Orthopedics.about.com Приступљено 26. 06. 2009.. 
  13. ^ Faultless young Scot who is all set to take on the tennis world, The Scotsman, 14. 9. 2004.
  14. ^ Murray (2008), стр. 44.
  15. ^ „Murray describes fight to cope with trauma of Dunblane school killings“. The Guardian. 05. 06. 2008. Приступљено 06. 06. 2008.. 
  16. ^ Paul Kimmage (04. 06. 2006.). „The Big Interview: Andy Murray“. The Times Приступљено 17. 3. 2008.. 
  17. ^ Simon Hattenstone (09. 06. 2007.). „Boy on the brink“. Guardian Приступљено 17. 3. 2008.. 
  18. ^ Malcolm Folley and Patricia Kane (05. 07. 2009.). „What really upset Andy? The day that Judy walked out on us“. Daily Mail Приступљено 05. 07. 2009.. 
  19. ^ Mark Hodgkinson (24. 09. 2008.). „Andy Murray, the great romantic“. Daily Telegraph Приступљено 14. 5. 2009.. 
  20. ^ „Andy Murray buys house without tennis court“. Telegraph.co.uk (Telegraph Media Group Limited). 19. 06. 2009. Приступљено 19. 06. 2009.. 
  21. ^ Hardy, Rebecca and Andrews, Emily (13. 7. 2009.). „My love match: The girl who tamed Andy Murray's temper and turned him into a winner“. Mail Online Приступљено 13. 7. 2009.. 
  22. ^ Blogger (04. 02. 2009.). „Guess Who?“. andymurray.com Приступљено 4. 2. 2009.. 
  23. ^ „Wins SAP Open in San Jose“. Sapopentennis.com. 18. 2. 2007. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  24. ^ „Murray Mound“. Macmillandictionary.com Приступљено 8. 11. 2010.. 
  25. ^ „Crowd's racket over Murray's 'sexist' quip“. Thescotsman.scotsman.com Приступљено 8. 11. 2010.. 
  26. ^ „Young guns climbing the charts“. Sports.espn.go.com. 27. 8. 2006. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  27. ^ Hodgkinson, Mark (16. 10. 2006.). „Leave Andy Murray alone“. Blogs.telegraph.co.uk Приступљено 8. 11. 2010.. 
  28. ^ „Britain fined for Murray outburst“. BBC News. 9. 4. 2006. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  29. ^ Harlow, Phil (22. 1. 2007.). „Valiant Murray succumbs to Nadal“. BBC News Приступљено 25. 5. 2010. 
  30. ^ „atp 2007 stats“ Приступљено 17. 8. 2012. 
  31. ^ „Clinical Murray blows away Rochus“. BBC News. 1. 1. 2008. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  32. ^ Hodgkinson, Mark (7. 2. 2008.). „Jamie and Andy Murray at war over Davis Cup“. Telegraph.co.uk Приступљено 8. 11. 2010.. 
  33. ^ „Superb Murray storms past Acasuso“. BBC News. 28. 5. 2008. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  34. ^ Newbery, Piers (3. 8. 2008.). „Superb Murray wins Masters title“. BBC News Приступљено 8. 11. 2010.. 
  35. ^ „Tennis at the 2008 Summer Olympics“ (PDF) Приступљено 8. 11. 2010.. 
  36. ^ Piers Newbery (19. 10. 2008.). „Murray seals second Masters title“. BBC Sport Приступљено 10. 11. 2008.. 
  37. ^ Howard Swains (26. 10. 2008.). „Imperious Murray cruises to second title in seven days“. The Guardian Приступљено 08. 01. 2009.. 
  38. ^ Mark Hodgkinson (27. 10. 2008.). „Andy Murray wins St Petersburg Open“. The Telegraph Приступљено 10. 11. 2008.. 
  39. ^ „Murray vs Roddick clash“. BBC Sport. 10. 01. 2009. Приступљено 10. 01. 2009.. 
  40. ^ Baynes, Dan (27. 01. 2009.). „Murray Says 'No Disaster' in Australian Open Loss to Verdasco“. Bloomberg.com Приступљено 28. 01. 2009.. 
  41. ^ „Nadal, Serena into quarters as Murray crashes“. AFP. 27. 01. 2009. Приступљено 28. 01. 2009.. 
  42. ^ „Andy Murray mystified by Australian Open favourites flap“. AFP. 23. 01. 2009. Приступљено 28. 01. 2009.. 
  43. ^ „Murray v Nadal as it happened“. BBC Sport Приступљено 15. 02. 2009.. 
  44. ^ „Murray eases into Rotterdam final“. BBC Sport Приступљено 14. 02. 2009.. 
  45. ^ „Murray retires from Dubai“. BBC News. 26. 2. 2009. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  46. ^ „Murray shines in win over Federer“. BBC News. 22. 3. 2009. Приступљено 8. 11. 2010.. 
  47. ^ Dirs, Ben (22. 3. 2009.). „Murray falls to World No. 1“. BBC News Приступљено 8. 11. 2010.. 
  48. ^ „2010 Australian open results“ Приступљено 17. 8. 2012. 
  49. ^ „Nadal ends Murray's dream“. Sky Sports. 2. 7. 2010. Приступљено 2. 7. 2010. 
  50. ^ Newbery, Piers (27. 11. 2010). „Nadal battles past gritty Murray“. BBC Sport. 
  51. ^ „Andy Murray loses to Marcos Baghdatis in Rotterdam“. BBC. 9. 2. 2011 Приступљено 21. 3. 2011. 
  52. ^ „Majestic Nadal holds off Murray“. BBC News. 
  53. ^ http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/16372414.stm“. BBC Sport. 
  54. ^ Andy Murray (9. 1. 2012). „Andy Murray cruises to Brisbane title“. London Приступљено 25. 1. 2012. 
  55. ^ „Andy Murray defeated by Novak Djokovic in epic semi-final“. The Independent. 27. 1. 2012 Приступљено 27. 1. 2012. 
  56. ^ „Blic:Maestralni Novak spasao pet meč lopti i pobedio Mareja u finalu Šangaja!“. sport.blic.rs Приступљено 14. 10. 2012.. 
  57. ^ „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  58. ^ B92 sport:Mari se povukao zbog povrede Приступљено 15. 5. 2013.
  59. ^ а б Wimbledon: Andy Murray promises to focus, Daily Telegraph.
  60. ^ "I am Scottish. I am also British. I am patriotic and proud to be Scottish", Daily Mirror.
  61. ^ а б Littlejohn, Richard. See you, Murray, Mail on Sunday, 6. 6. 2006..
  62. ^ Hate messages on Murray website, Daily Record, 29. 6. 2006.., Приступљено 25. 7. 2006.
  63. ^ а б Why joke is wearing thin for Andy, Daily Mail, 7. 7. 2008..
  64. ^ Tim's My Pop Idol, Daily Record, 10. 1. 2007..
  65. ^ „Why joke is wearing thin for Andy“. Dailymail.co.uk. 07. 07. 2008. Приступљено 26. 06. 2009.. 
  66. ^ I picked them to win on penalties so I am a bit disappointed, The Scotsman, 3. 7. 2006..
  67. ^ а б Tim Henman talks about Andy Murray, 9th Sep '08, YouTube clip of BBC Radio 5 Live interview.
  68. ^ „Inside Sport, 7 May, 2007“. BBC News Приступљено 26. 06. 2009.. 
  69. ^ Murray's a winner - but not yet a hero, The Observer, 29. 6. 2008..

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :