Енергија вјетра
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Енергија вјетра је енергија која потиче од снаге вјетра. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вјековима користи за добијање механичке, а у новије време и електричне енергије. Међутим, производња електричне енергије из енергије вјетра у већим количинама почела је тек послије нафтне кризе 1973.
Садржај |
Историја [уреди]
Људи користе енергију вјетра барем 5500 година, неки од примјера је да се чамац са једрима користи барем 5000 година и архитекти су користили управљан-ветар за природне вентилације још у античко доба. Коришћење вјетра да се обезбиједи механичка енергија је дошло негдје касније у антици.
У старој Персији, вјетрењаче са вертикалном осовином, напола затворене (тако да вјетар потискује само једну половину ротора) и равним „једрима“ се користе бар од 200. године нове ере.
Практичне вјетрењаче сличне конструкције су направљене у Авганистану у 7. вијеку. Са Блиског истока, идеја се проширила до Европе и вјетрењаче за млевење зрња у брашно или пумпање воде су забиљежене у 12. вијеку у Енглеској и Холандији.
До 19. вијека вјетрењаче су распрострањене по читавој Европи и донесене су и у Сјеверну Америку.
Крајем 19. вијека енергија вјетра се почела користити и за производњу електричне енергије (види ветроелектрана), али углавном у малим локалним постројењима до нафтне кризе 1973. Послије кризе, долази у низу земаља до ужурбане активности за искориштење енергије вјетра за производњу струје. Са успонима и падовима, везаним углавном за раст и пад цијена нафте, развој се нарочито убрзава послије 2000. са непрекидним растом цијена нафте.
Развојне могућности [уреди]
Енергија вјетра пружа велике могућности за даљи развој. При крају 2007. свјетски капацитет електрана на вјетар је 94 GW, али то је и даље само 1% од укупне производње електричне енергије. Земље које воде у производњи су:
- Данска, 19% од укупне производње електричне енергије долази од вјетра
- Шпанија и Португал, 9%
- Немачка и Ирска, 6%
Времена се ипак мијењају. Производња електричне енергије из вјетра се повећала пет пута од 2000. до 2007.
Производња је засад профитабилна и конкурентна по цијени класичним изворима (хидроенергија, термоенергија, нуклеарна енергија) само у крајевима са већим брзинама вјетра, као на обали мора и слично. Међутим са растом цијена класичних енергената и са падом цијена турбина на ветар, очекује се измјена овог односа у будућности.
Прорачун добијене снаге [уреди]
Снага је пропорционална брзини вјетра, активној површини кракова вјетрењаче и густини ваздуха. Прорачун искористиве снаге вјетра је детаљније обрађен у чланку вјетрењача.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Енергија ветра са примерима
- Канадска Асоцијација енергије ветра Нова технологија енергије ветра
- Америчка Асоцијација енергије ветра
- Енергија ветра и птице
