Енергија нулте тачке

Из Википедије, слободне енциклопедије

Енергија нулте тачке је енергија у максимално празном простору (вакууму), где је гибање субатомске материје најближе нули. Ова енергија ниског нивоа испуњава свемир. На овај аспект енергије први је указао најпознатији српски научник Никола Тесла.[тражи се извор од 04. 2011.]

Научници, са др. Халом Путхофом на челу истраживачких пројеката, покушавају да открију начин коришћења ове енергије и тако добију извор непресушне, обновљиве енергије.

Вакуум који испуњава свемир само је привидно празан, енергетски мртав простор. Испуњен је неограниченом количином потенцијалне енергије која је, премда је не можемо спознати чулима, извор свих облика енергије и свих постојећих енергетских фреквенција те извор свих видљивих појава у свемиру.

Концепт енергије нулте тачке потиче из квантне механике и начела неодређености које је 1927. теоретски поставио физичар Вернер Хеисенберг. Он је закључио је да је универзум прожет темељном енергијом коју не можемо спознати, јер је без флуктуација, али повезује све и извор је свих појава у свемиру.

По овом концепту сви смо сачињени од исте темељне енергије и међуповезани у јединствено енергетско поље, из којег настаје материја и све видљиве појаве, и представља крај научном дуализму; одвојеност постаје илузија, варка недовољно развијеног опажања. Иза ограничења у опажању, која нам постављају наша чула, крије се јединство.

Поље нулте тачке објашњава и темељну али до сада необјашњену појаву - гравитацију. Класична физика никада није успела објаснити шта је гравитација...; у светлу овог концепта, гравитација је видљиви део деловања енергије нулте тачке.

Спољашње везе[уреди]