Енипеј

Из Википедије, слободне енциклопедије

Енипеј (грч. Ενιπεύς) је у грчкој митологији био речни бог.

Митологија[уреди]

Био је највероватније син Океана и Тетије, чија је река протицала у Тесалији у северној Грчкој. Била је притока реке Пенеј, која је такође била персонификована у истоименог речног бога. Река је извирала на планини Ети у Фтиотиди. У ХомеровојОдисеји“, али и у записима других аутора, овај бог се помињао као личност у коју је била заљубљена Тиро, те је Посејдон преузео његов лик како би је завео.[1] Заправо, иако је речном богу ласкала њена страст, није желео да јој пружи знаке охрабрења, па је Посејдон искористио прилику.[2] Посејдон је преузео његов лик и када је завео Ифимедију, Триопову кћерку[3], о чему је писао Овидије у „Метаморфозама“. Неки извори помињу још једног речног бога са овим именом, али који је постојао у Елиди и био повезан са легендом о Тиро.[4]

Тумачење[уреди]

Како је навео Роберт Гревс, веровало се да речна вода може да оплоди девојку док се у њој купа, што је био ритуал очишћења после менструације или порођаја. Вероватно је да су, као и Скамандра и Тириног Енипеја призивале девојке да им одузме невиност. Прича о томе како је Посејдон преварио Тиру објашњава зашто су се Салмонејеви наследници понекад називали Енипејевим синовима, с обзиром одакле су потицали, а понекад Посејдоновим јер су били вешти поморци.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ theoi.com: Enipeus
  2. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  3. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Greek Myth Index: Enipeus