Енкаустика
Из Википедије, слободне енциклопедије
Енкаустика је стара, заборављена техника уз употребу боје која се меша са распуштеним воском који се наноси у топлом стању, једна је од најстаријих сликарских техника и још увек се покушава сазнати поступак сликања овом техником јер је заборављена.[1]
Садржај |
[уреди] Историја и главне карактеристике
Воштане боје су се употребљавале у старом Египту у Грчкој и у Риму а Грци су употребљавали восак не само за уметничке слике већ су њиме импрегнирали зидове, скулптуре и бродове. [1] Од Грка су ову технику преузели Римљани. Римске енкаустике су откривене у затрпаним градовима у Помпеји и Хераклеуму у интеријерима њихових објеката. У средњовековном сликарству је ова техника била заборављена. Нагађа се какав је могао бити поступак. Слична је уљаној техници, али разликује се по томе што боје нису састављане од уља и не мешају се са ланеним уљем или терпентином, и не полажу се на платнену подлогу кистом, него се, везане воском, постављају металним штапићем на дрвену подлогу, на мермерну или плочицу од слоноваче. Након сликања вероватно је уметник охлађени восак поновно загревао усијаним гвожђем да би спојио површине различитих боја. Енкаустика је необична техника. У Ал Фајуму, у доњем Египту, било је врло популарно да се поставља портрет покојника на гробовима. Приказан је један пример од тих портрета. Видљива је изврсна очуваност боја. А слика је стара 1800 година. Те су боје необично отпорне. Некада су биле кориштене и за сликање Богородице са Исусом Христом - дететом у раном Византијском добу. Након тога почиње да се користи темпера. Касније када су вршена археолошка ископавања зидних слика у Помпеји и Риму и откривања Фајумских портрета у Египту почео је поново да се рађа велики интерес за енкаустику и то у 18. веку. У савременом сликарству се повећава интерес за ову технику и она се налази у центру пажње многих уметника у свету због своје сталности и колорита као и изражајности.
[уреди] Техника енкаустике
За енкаустику се употребљава восак који производе пчеле у кошницама. Он се најпре кува више пута и ослободи се од својих непотребних састојака. Његова чврстоћа није велика и он се може запарати ноктом а најчвршћи је египатски. Како је восак чврст он се мора превести у размазиво стање. Може се сликати на свакој подлози која је чврста и сува. Подлога се препарира воском. Да би се боје очувале топлина воска се мора регулисати а мора се загрејевати и подлога. У енкаустици је могуће добро кориговање слика јер се восак може поново загревати и дорађивати. Овако настала енкаустика има мат карактер и може се углачати платном до сјаја.
Ово је старински начин сликања чији су се трагови изгубили у детаљима. У 6. веку је изгубљена свака традиција рада у овој техници. [1] Ово је компликовани начин и може се са воском радити и на хладни начин. Ово се постиже путем отапала. Восак се преведе преко терпентина у пихтијасто стање и меша се са бојама- пигментима и стави се у конзерве. Слика се овом масом и слика се суши све док терпентин не изветри а у зиду остане само пигмент и восак. И ова слика се углача комадом згужваног платна. За овај поступак зид се препарира отопином воска, смоле и терпентина.
[уреди] Референце
[уреди] Литаратура
- Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
- Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Енкаустика везан је за уметност. Користећи правила Википедије, проширите га. |
