Енос (Библија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Енос (библија))

Енос (хеб. אנוש) је библијска личност, споменута у Старом завету као један од патријарха пре Великог потопа. Он је рођен у 235. години после стварања света.

По библијском предању Енос је био син Ситов, унук Адама и Еве, и нећак Кајина и Авељa.

У Књизи постања он се помиње на више места:

„Ситу се роди син, кому он надјене име Енос. Тада се поче призивати име Господње."
„Кад је Ситу било сто и пет година, роди му се Енос."
„Кад је Еносу било деведесет година, роди му се Кенан. По рођењу Кенанову Енос је живео осам стотина и петнаест година те му се родило још синова и кћери. Енос поживе у свему девет стотина и пет година. Потом умрије. "

Извори[уреди]