Енрике Гранадос
| Енрике Гранадос | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 27. јун 1867. |
| Место рођења | Љеида (Шпанија) |
| Датум смрти | 24. март 1916. |
| Место смрти | Ла Манш |
| Дела | |
Енрике Гранадос (шп. Enrique Costanzo Granados y Campiña; Љеида Шпанија 27. јуни 1867 — 24. март 1916. Канал Ламанш), је био шпански композитор и пијаниста.
Студирао је композицију код Филипеа Педрела и наступао као пијаниста. Од 1901. предавао је на Академији Гранадос, музичкој школи коју је основао у Барселони.
Гранадос наставља традицију својих претходника који су на основама шпанског музичког фолклора стварали велика музичка дјела. Највећи дио композиција посветио је клавиру, јер је и сам био одличан пијаниста. Као Моцарт, Менделсон, Дебиси, Лист и Шопен, тако и Гранадос изводи своја дјела. У многим дјелима Гранадоса осјећа се утицај ритмичких комбинација и орнамената који су музичка одлика Мавара и Арапа. Ова специфичност присутна је у свим соло пјесмама, као и у дјелима камерне музике. Поред великог броја клавирских дјела Гранадос је са великим успјехом писао симфонијске поеме, свите и велики циклус соло-пјесама.
Његова слава почива на камерној свити Гојескас (1911). Истоимена његова опера успешно је извођена у Метрополитен опери. На повретку у Шпанију са ове представе, Гранадос се утопио када је у каналу Ламанш његов брод торпедовала немачка подморница.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Енрике Гранадос везан је за музичаре. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
