Ентерококе
| Ентерококе | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Enterococcus sp. у ткиву плућа
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| врсте | ||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Ентерококе (лат. Enterococcus) су грам позитивне бактерије, распоређене у виду парова (диплококе) или кратких ланаца, које настањују претежно црева човека и животиња. Сличне су стрептококама и раније су дефинисане као стрептококе Д групе (класификација по Ленсфилду), али се данас сматрају посебном фамилијом.
Садржај |
Особине[уреди]
Ентерококе су факултативно анаеробне бактерије, што значи да им је кисеоник потребан, али могу опстати и у средини без присуства кисеоника. Непокретне су и каталаза негативне. За разлику од стрептокока могу да расту у јако базној средини од (pH вредности 9), при температури од 45 °C. Спадају у нормалну бактеријску цревну флору.
Патогеност[уреди]
Ентерококе припадају нормалној цревној флори и њихов патогени потенцијал је мали. Међутим у одређеним условима као нпр. особе са ослабљеним имунитетом могу изазвати инфекције. Ентерококе често изазивају болничке инфекције. Најпознатији представници ентерокока су ентерококус фекалис (лат. Enterococcus faecalis) и ентерококус фецијум (лат. Enterococcus faecium). Ове бактерије могу изазвати ендокардитис, уретритис, сепсу итд.
Ентерококе су често резистентне на антибиотике, па се често они морају комбиновати у третману.
Види још[уреди]
Литература[уреди]
- Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 3-13-444810-6
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
