Епархија браничевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија браничевска
Српска православна црква
Основне информације
Држава Србија
Сједиште Пожаревац
Званична страница www.sabornost.org
Архијереј
Епархијски архијереј Игнатије
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ пожаревачко-браничевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија браничевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин др Игнатије, а седиште епархије се налази у Пожаревцу, где се налази и Саборна црква епархије.

Историја епархије[уреди]

Епархија браничевска је средњовековна српска епископија, у време српске царевине са рангом митрополије. Наследница је ранохришћанских епископских седишта у Виминацијуму (Костолац) и Хореум Марги (Ћуприја), затим средњовековних епархија петруске (средњевековни град у близини данашњег Поповца) и пожаревачке митрополије. Обухвата просторе општина: Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Деспотовац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Параћин, Петровац, Пожаревац, Свилајнац, Смедерево и Ћуприја.

Први виминацијумски митрополит који се помиње је митрополит Амант, који се помиње као учесник сабора у Сердици — Софија у 4. веку, као и епископ Зосим из града Хореум Марги (Ћуприја). Након најезде варвара (Авара и Хуна) ови градови бивају срушени. Након њихове обнове у време цара Јустинијана (527565) обнавља се и митрополија у Вимиинацијуму и епископија у Хореум Марги.

У 9. веку Виминацијум обнављају Срби под називом Браничево. Епархија у то време носи назив Моравска епархија и из тог периода се помиње епископ Агатон (879—880) као учесник на Цариградском сабору.

Браничевски епископ помиње се 1018. године у повељи византијског цара Василија II. Центар те области био је у граду Браничеву на месту старог Виминацијума у близини Пожаревца.

Крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина, Браничевска епархија је ушла у састав Српске архиепископије. На ранг митрополије је уздигнута 1346. године.

У 15. веку позната су два браничевска митрополита: Венијамин се помиње 1416, а Саватије 1434. године. Он је последњи који је носио титулу митрополита браничевског. Седиште митрополије премештено је из Браничева у Смедерево између 1430. и 1439. године. Сигурно је да се од 1439. године катедра Браничевске митрополије налази у Смедереву. Од тада се браничевски епископи називају смедеревским. Поред смедеревског митрополита у другој половини 15. века помиње се и његов викарни или суфрагани епископ, са титулом смедеревски епископ. Познат је епископ Јован који се помиње 1466. године.

Смедеревска митрополија, односно стара Браничевска епархија, припојена је 1705. године Београдској митрополији. Обновљена је тек 1921. године са првобитном титулом Епархије браничевске са седиштем у Пожаревцу.

Епархија браничевска последњих година шаље своје ученике у Богословије широм Србије.

Епископи[уреди]

Познати епископи и митрополити епархије браничевске:

  • Епископ Виминацијума Амант 4. век
  • Епископ Виминациума Кирјак око 358.
  • Епископ Хореум Маргија Зосим 4. век
  • Епископ Браничева Агатон 867 - 880.
  • Епископ Браничева Власије 13. век
  • Епископ Браничева Јаков 13. век
  • Епископ Браничева Порфирије 13. век
  • Епископ Браничева Јоаникије 13. век
  • Епископ Браничева Мојсије 1315.
  • Епископ Браничева Јосиф пре 1346.
  • Митрополит браничевски Михаило 14. век
  • Митрополит браничевски Венијамин 1416.
  • Митрополит браничевски Саватије 1434.
  • Епископ смедеревски Атанасије 1439.
  • Епископ смедеревски Јован 1466.

Епископи обновљене Браничевске епархије од 1921.:

Архијерејска намесништва[уреди]

Епархија браничевска подељена на пет архијерејских намесништава:

Цркве и манастири[уреди]

Манастир Раваница

Црквени живот организован је у 5 архијерејских намесништава са 116 црквених општина и 132 парохије.

Манастири Епархије браничевске су: Витовница, Брадача, Горњак, Заова, Златенац, Копорин, Манасија, Миљково, Нимник, Света Петка, Покајница, Раваница, Рукумија, Сестрољин, Сисојевац, Тршка црква (манастир Вујска), Туман, Решковица, Манастир Свете Тројице, Ждрело и манастир Томић.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]