Епархија горњокарловачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија горњокарловачка
Српска православна црква
Основне информације
Држава Хрватска, део Словеније (Бела Крајина)
Сједиште Карловац
Број намјесништава 5
Број манастира 4
Званична страница www.eparhija-gornjokarlovacka.hr
Архијереј
Епархијски архијереј Герасим
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ горњокарловачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија горњокарловачка је епархија Српске православне цркве са сједиштем у Карловцу, гдје се налази и Саборна црква и владичански двор епархије. Некадашње сједиште епархије било је Плашком, у Лици, па се стога епархија називала и Плашчанском епархијом.

Надлежни архијереј је господин Герасим.

Епархија горњокарловачка покрива православне вернике на у западној Хрватској, и то на Кордуну, Банији, Лики, Горском Котару, Кварнеру, Истри, као и у сасвим малом делу јужне Словеније (Бела Крајина са црквом у црквом у Бојанцима).

Историјат[уреди]

Горњокарловачка епархија обухвата просторе Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Срби ове просторе насељавају још од 15, а нарочито првих деценија 16. вијека. Главна станишта су им Жумберак и Бела Крајина, а потом насељавају просторе око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528—1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине.

Током 16. вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме сједиште ове митрополије је у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем 17. вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696—1712).

У вријеме епископа Данила Јакшића почела је изградња цркве у Плашком, храм је завршен и освећен 23. августа 1763. године.[1]

Архијерејска намјесништва[уреди]

Српска православна црква у Грачацу
Српска православна црква у Доњем Лапцу

Данас Епархију горњокарловачку сачињавају пет архијерејских намјесништава: Глинско, Карловачко, Костајничко-дворско, Личко и Плашчанско.

Архијерејско намјесништво глинско обухвата Бачугу, Блатушу, Блињу, Бовић, Бојну, Брезово Поље, Бузету, Влаховић, Вргинмост, Глину, Велики Градац, Мали Градац, Драготину, Јабуковац, Кирин, Доњи Класнић, Обљај, Перну, Петрињу, Глинску Пољану, Мајске Пољане, Славско Поље, Стипан, Топуско, Хајтић, Чемерницу и Велики Шушњар.

Архијерејско намјесништво карловачко обухвата Бувачу, Вељун, Војнић, Горњи Будачки, Доњи Будачки, Дуњак, Карловац, Коларић, Крстињу, Кордунски Љесковац, Мариндол, Машвину, Мочила, Перјасицу, Полој, Примишље, Радовицу, Садиловац, Сјеничак, Скрад Горњи, Слуњ, Слушницу, Тоболић, Требињу, Тушиловић, Утињу и Цвијановић Брдо.

Архијерејско намјесништво костајничко-дворско обухвата Брђане, Вукошевачке Брђане, Шамарицу, Велика Градусу, Двор, Дрљаче, Дубицу, Живају, Жировац, Јавницу, Јаворањ, Јошавицу, Комоговину, Костајницу, Кукурузаре, Љубину, Меминску, Меченчане, Рујевац, Свиницу, Слабињу, Старо Село, Утолицу, Црквени Бок, Шаканлије и Шегестин.

Архијерејско намјесништво личко обухвата Бјелопоље, Лучане, Брлог, Брувно, Бунић, Висућ, Вребац, Врело Коренице, Водотеч, Горње Врховине, Доње Врховине, Госпић, Грачац, Дабар, Дебело Брдо, Дивосело, Добросело, Дољани (Доњи Лапац), Дољани (Оточац), Залужницу, Зрмању, Јошане, Комић, Кореницу, Косињ, Крбавицу, Доњи Лапац, Мазин, Медак, Мекињар, Могорић, Мутилић, Небљусе, Осредце, Острвицу, Оточац, Личко Петрово Село, Плочу, Подлапачу, Попину Велику, Почитељ, Прибудић, Радуч, Сењ, Смиљан, Срб, Средњу Гору, Студенце, Горњу и Доњу Сувају, Швицу, Широку Кулу, Шкаре и Штикаду.

Архијерејско намјесништво плашчанско обухвата Дрежница, Горње Дубраве, Дубраве, Јасенак, Личку Јесеницу, Муњаву, Огулин, Перој, Плашки, Поникве, Пулу, Ријеку, Српске Моравице, Тржић и Цриквеницу.

Епископи[уреди]

Горњокарловачки епископи:

Портрет Име и презиме
(Време старешина)
Атанасије Љубојевић.jpg Атанасије Љубојевић (1688—1712),
Данило Љуботина.jpg Данило Љуботина (1713—1739),
Pavle Nenadovic.jpg Павле Ненадовић
(1744—1748), администрирао епархију (1748—1749)
ДанилоЈакшић.jpg Данило Јакшић (1751—1771),
Јосиф Стојановић (1771—1774),
Петар Петровић (1774—1784),
Јован Јовановић, као архимандрит хоповски.jpg Јован Јовановић (1783—1786),
Генадије Димовић (1786—1796),
Стефан Авакумовић (1798—1801),
Петар Јовановић Видак (1801—1806),
Мојсије Миоковић (1807—1823),
Musicki1.jpg Лукијан Мушицки
(1828—1837),
Евгеније Јовановић (1839—1854),
CXLIII-72.jpg Сергије Каћански (1858—1859),
Mitropolit Petar Jovanovic.jpg Петар Јовановић
(1859—1864),
Лукијан Николајевић (1865—1872),
Теофан Живковић.jpg Теофан Живковић
(1874—1890),
Михаило Грујић (1891—1914),
Епископ Иларион Зеремски.jpg Иларион Зеремски
(1920—1931),
Максимилијан Хајдин (1931—1936),
Sveti Sava Gornjokaarlovački.jpg Сава Трлајић
(1938—1941),
Никанор Иличић (1947—1951),
Симеон Злоковић (1951—1990),
Никанор Богуновић (1991—1999),
Фотије Сладојевић, администратор епархије (2000—2004)
Герасим Поповић (од 2004).

Манастири[уреди]

Епархија поседује четири манастира:

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]