Епархија славонска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија славонска
Српска православна црква
Основне информације
Држава Хрватска
Сједиште Пакрац
Број намјесништава 3
Број манастира 4
Архијереј
Епархијски архијереј Јован (Ћулибрк)
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ славонски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија славонска (раније Епархија пакрачка) епархија је Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин Јован, а сједиште епархије се налази у Пакрацу гдје је и Саборна црква.

Историја[уреди]

Почеци православља у Славонији[уреди]

Јаче насељавање подручја Славоније Србима везује се за другу половину 15. вијека. Многи Срби тада долазе са српским деспотом Вуком Бранковићем (Змај Огњени Вук), који због заслуга у ратовима од угарског краља Матије Корвина добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град Бијелу Стијену.[1]

Пожешка епархија[уреди]

Вјерским животом православних Срба у Славонији под Турцима руководили су најприје поједини свештеници, а још више калуђери који су заједно са народом долазили из Србије или из Босне. Тада настају и манастири Пакра и Ораховица, као и Дејановац или Крушковац код данашњих Окучана. Са обновом Пећке патријаршије (1557) оснива се прва српска епархија на тлу Славоније — Пожешка епархија. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама манастира Ораховице из 1585. године. Није тачно утврђено седиште владике — Пожега или манастир Ораховица.[2]

Дата епархија је сигурно постојала до 1688. односно до заузећа Славоније од стране Хабзбурговаца.

Пакрачка епархија[уреди]

Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу

Велике невоље које је славонском становништву донио велики Аустријско-турски рат (16831699) нису поштедјели ни српску цркву у Славонији. Постепеним ослобађањем које је ишло од запада према истоку омогућено је марчанским унијатским епископима да покушају проширити своју надлежност и на православне Србе у ослобођеној Славонији.

Српски народ би тешко одолио овим унијатским насртајима да се пред јесен 1690. није у Аустрији појавио српски патријарх Арсеније III Црнојевић са повластицама које је добио од цара Леополда I, према којима је Србима била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у Славонији патријарх Арсеније је био истиснут, а у Пакрац је 26. маја 1699. доведен поунијаћени епископ Петроније Љубибратић. Он је у непосредној близни војног команданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену Благовјестима.

Ипак, овај притисак је кратко трајао. Када је у Мађарској избио Ракоцијев устанак (1703) аустријска власт се уплашила да се Срби не придруже устаницима, те је патријарху вратила слободу и сва његова права. Немајући куд, Петроније се помирио са патријархом Арсенијем, а пред смрт је написао писмо у коме је све своје препоручио на патријарха.

Године 1704. патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1.000 форинти епископски двор и цркву са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од 1695, по коме су Срем и Славонија остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од 1705. године Софроније Подгоричанин се водио као викарни епископ патријарха Арсенија и тек на сабору у Крушевцу 1708. када је послије смрти патријарха биран нови митрополит, издвојена је Славонија из архидијецезе и заједно са Осјечким пољем организована у посебну — Пакрачку (по сједишту), данас Славонску епархију.[3]

Током 18. вијека највећи изазов новооснованој епархији било је унијаћење. Црква се борила стално и на више страна. Епископ Никифор Стефановић основао је средином 18. вијека богословију у Пакрацу. У то вријеме почиње и оснивање српских школа по селима епархије. Епископ Кирил Живковић је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску библиотеку. У 19. вијеку и првој половини 20. вијека епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и образовања код мјесних Срба, а посебно развоју богословије у Пакрацу.

Славонска епархија[уреди]

Током Другог свјетског рата епархија и њени вјерници преживјели су најцрње дане. Велики број Срба је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је вријеме духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови (Окучани, Нова Градишка, Јасеновац и др.). Међутим, под притиском комунистичког режима, вишедеценијска обнова није успјела у потпуности да надокнади уништено у Другом свјетском рату.

Од 1959. епархији је враћен стари назив Славонска. Њени епископи су били: Емилијан Мариновић (1951—1982), Лукијан Пантелић (1985—1999) и Сава Јурић (од 1999).

Славонска епархија је имала сједиште у Пакрацу. Услијед рата (од 1991) епископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира (Ораховица, Пакра, Света Ана).

Велик дио црквених грађевина је у цјелости или дијелом порушен. Посљедњих година се ради на обнови, која споро одмиче.

Књижно и умјетничко црквено благо из Пакраца је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара 1992. заложио да се разбацане драгоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у Загребу. За овај подухват га је јануара 2013. одликовала Српска правослвна црква Орденом Светог цара Константина.[4]

Епископи[уреди]

Епископи пакрачки[уреди]

  1. Петроније Љубибратић (1699—1703),
  2. Софроније Подгоричанин (1705—1710),
  3. Василије Рајић (1710),
  4. Гаврило Поповић (1715—1716),
  5. Атанасије Радошевић (1717—1720),
  6. Никифор Стефановић (1721—1743),
  7. Софроније Јовановић (1743—1757),
  8. Вићентије Јовановић Видак (1757—1759), администрирао епархијом.
  9. Арсеније Радивојевић (1759—1769),
  10. Атанасије Живковић (1770—1781),
  11. Јосиф Јовановић Шакабента (1781—1783),
  12. Павле Авакумовић (178?-1786),
  13. Кирил Живковић (1786—1807),
  14. Јосиф Путник (1808—1828),
  15. Георгије Хранислав (1829—1839),
  16. Стефан Поповић (1839—1843),
  17. Стефан Крагујевић (1843—1864),
  18. Никанор Грујић (1864—1887),
  19. Мирон Николић (1890—1941),
  20. Дамаскин Грданички (1945—1951), администрирао епархијом.

Епископи славонски[уреди]

  1. Емилијан Мариновић (1952—1981),
  2. Лукијан Пантелић (1985—1999),
  3. Сава Јурић (1999—2013),
  4. патријарх српски Иринеј (2013—2014), администрирао епархијом
  5. Јован Ћулибрк (од 2014).

Манастири и имања[уреди]

Епархија славонска има четири манастира:[5]

Дана 23. новембра 2009. Епархија славонска је откупила имање у Кућанцима на коме је рођен блаженопочивши патријарх српски Павле.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]