Епархија славонска
| Основне информације | |
|---|---|
| Држава | Хрватска |
| Сједиште | Пакрац |
| Број намјесништава | 3 |
| Број манастира | 4 |
| Архијереј | |
| Епархијски архијереј | Сава |
| Чин архијереја | Епископ |
| Титула архијереја | Епископ славонски |
 |
|
Епархија славонска, раније Епархија пакрачка, епархија је Српске православне цркве са сједиштем у Пакрацу, где се налази и Саборна црква епархије.
Надлежни архијереј је господин Сава, који привремено столује из Јасеновца.
Садржај |
Историја[уреди]
Почеци православља у Славонији[уреди]
Јаче насељавање подручја Славоније Србима везује се за другу половину 15. вијека. Многи Срби тада долазе са српским деспотом Вуком Бранковићем (Змај Огњени Вук), који због заслуга у ратовима од угарског краља Матије Корвина добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град Бијелу Стијену.
Пожешка епархија: Вјерским животом православних Срба у Славонији под Турцима руководили су најприје поједини свештеници, а још више калуђери који су заједно са народом долазили из Србије или из Босне. Тада настају и манастири Пакра и Ораховица, као и Дејановац или Крушковац код данашњих Окучана. Са обновом Пећке патријаршије (1557) оснива се прва српска епархија на тлу Славоније — Пожешка епархија. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама манастира Ораховице из 1585. године. Није тачно утврђено седиште владике — Пожега или Манастир Ораховица.
Дата епархија је сигурно постојала до 1688. године, односно до заузећа Славоније од стране Хабзбурговаца.
Пакрачка епархија[уреди]
Велике невоље које је славонском становништву донио велики аустријско-турски рат (1683—1699) нису поштедели ни српску цркву у Славонији. Постепеним ослобађањем које је ишло од запада преме истоку омогућено је марчанским унијатским епископима да покушају проширити своју надлежност и на православне Србе у ослобођеној Славонији.
Српски народ би тешко одолио овим унијатским насртајима, да се пред јесен 1690. није у Аустрији појавио српски патријарх Арсеније III Црнојевић са повластицама које је добио од цара Леополда I, према којима је Србима била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у Славонији патријарх Арсеније је био истиснут, а у Пакрац је 26. маја 1699. доведен поунијаћени епископ Петроније Љубибратић. Он је у непосредној близни војног команданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену Благовјестима.
Ипак, овај притисак је кратко трајао. Када је у Мађарској избио Ракоцијев устанак 1703. године, аустријска власт се уплашила да се Срби не придруже устаницима, те је патријарху вратила слободу и сва његова права. Немајући куд, Петроније се помирио са патријархом, а пред смрт је написао писмо у коме је све своје препоручио на патријарха.
Године 1704. патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1000 форинти епископски двор и цркву са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од 1695., по коме су Срем и Славонија остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од 1705. године Софроније Подгоричанин се водио као викарни епископ патријарха Арсенија и тек на сабору у Крушевцу 1708. када је послије смрти патријарха биран нови митрополит, издвојена је Славонија из архидијецезе и заједно са Осјечким пољем организована у посебну — Пакрачку (по седишту), данас Славонску епархију.
Током 18. века највећи изазов новооснованој епархији било је унијаћење. Црква се борила стално и на више страна. Епископ Никифор Стефановић основао је средином 18. века богословију у Пакрацу. У то време почиње и оснивање српских школа по селима епархије. Епископ Кирил Живковић је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску библиотеку. У 19. веку и првој половини 20. века епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и образовања код месних Срба, а посебно развоју богословије у Пакрацу.
Славонска епархија[уреди]
Током Другог светског рата епархија и њени верници преживели су најцрње дане. Велики број Срба је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је време духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови (Окучани, Нова Градишка, Јасеновац и др.). Међутим, под притиском комунистичкиг режима, вишедеценијска обнова није успела у потпуности да надокнади уништено у Другом светском рату.
Од 1959. епархији је враћен стари назив Славонска. Њени епископи су били: Емилијан Мариновић (1951—1982), Лукијан Пантелић (1985—1999) и Сава Јурић (од 1999).
Славонска епархија је имала сједиште у Пакрацу. Услијед рата (од 1991), епископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира (Ораховица, Пакра, Света Ана).
Велик део црквених грађевина је у целости или делом порушен. Последњих година се ради на обнови, која споро одмиче.
Књижно и уметничко црквено благо из Пакраца је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара 1992. заложио да се разбацане драгоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у Загребу. За овај подухват га је јануара 2013. одликовала Српска правослвна црква орденом Светог цара Константина.[1]
Епископи[уреди]
Епископи пакрачки[уреди]
- Петроније Љубибратић (1699-1703),
- Софроније Подгоричанин (1705-1710),
- Василије Рајић (1710),
- Гаврило Поповић (1715-1716),
- Атанасије Радошевић (1717-1720),
- Никифор Стефановић (1721-1743),
- Софроније Јовановић (1743-1757),
- Вићентије Јовановић Видак (1757-1759), администрирао епархијом.
- Арсеније Радивојевић (1759-1769),
- Атанасије Живковић (1770-1781),
- Јосиф Јовановић Шакабента (1781-1783),
- Павле Авакумовић (178?-1786),
- Кирил Живковић (1786-1807),
- Јосиф Путник (1808-1828),
- Георгије Хранислав (1829-1839),
- Стефан Поповић (1839-1843),
- Стефан Крагујевић (1843-1864),
- Никанор Грујић (1864-1887),
- Мирон Николић (1890-1941),
- Дамаскин Грданички (1945-1951), администрирао епархијом.
Епископи славонски[уреди]
- Емилијан Мариновић (1952-1981),
- Лукијан Пантелић (1985-1999),
- Сава Јурић (1999-).
Манастири и имања[уреди]
Епархија славонска има четири манастира:
- Манастир Ораховица, најпознатији, данас у обнови, без монаштва,
- Манастир Пакра, најпознатији, тешко оштећен, обнова није почела, без монаштва,
- Манастир Свете Ане, најпознатији, тешко оштећен, обнова није почела, без монаштва,
- Манастир Јасеновац, новооснован, привремено боравиште епископа, једини живећи.
Дана 23. новембра 2009, Епархија славонска је откупила имање у Кућанцима на коме је рођен блаженопочивши патријарх српски Павле.
Референце[уреди]
Литература[уреди]
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||||||
