Епархија славонска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија славонска
Српска православна црква
Основне информације
Држава Хрватска
Сједиште Пакрац
Број намјесништава 3
Број манастира 4
Архијереј
Епархијски архијереј Сава
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ славонски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија славонска, раније Епархија пакрачка, епархија је Српске православне цркве са сједиштем у Пакрацу, где се налази и Саборна црква епархије.

Надлежни архијереј је господин Сава, који привремено столује из Јасеновца.

Историја[уреди]

Почеци православља у Славонији[уреди]

Јаче насељавање подручја Славоније Србима везује се за другу половину 15. вијека. Многи Срби тада долазе са српским деспотом Вуком Бранковићем (Змај Огњени Вук), који због заслуга у ратовима од угарског краља Матије Корвина добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град Бијелу Стијену.

Пожешка епархија: Вјерским животом православних Срба у Славонији под Турцима руководили су најприје поједини свештеници, а још више калуђери који су заједно са народом долазили из Србије или из Босне. Тада настају и манастири Пакра и Ораховица, као и Дејановац или Крушковац код данашњих Окучана. Са обновом Пећке патријаршије (1557) оснива се прва српска епархија на тлу Славоније — Пожешка епархија. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама манастира Ораховице из 1585. године. Није тачно утврђено седиште владике — Пожега или Манастир Ораховица.

Дата епархија је сигурно постојала до 1688. године, односно до заузећа Славоније од стране Хабзбурговаца.

Пакрачка епархија[уреди]

Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу

Велике невоље које је славонском становништву донио велики аустријско-турски рат (16831699) нису поштедели ни српску цркву у Славонији. Постепеним ослобађањем које је ишло од запада преме истоку омогућено је марчанским унијатским епископима да покушају проширити своју надлежност и на православне Србе у ослобођеној Славонији.

Српски народ би тешко одолио овим унијатским насртајима, да се пред јесен 1690. није у Аустрији појавио српски патријарх Арсеније III Црнојевић са повластицама које је добио од цара Леополда I, према којима је Србима била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у Славонији патријарх Арсеније је био истиснут, а у Пакрац је 26. маја 1699. доведен поунијаћени епископ Петроније Љубибратић. Он је у непосредној близни војног команданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену Благовјестима.

Ипак, овај притисак је кратко трајао. Када је у Мађарској избио Ракоцијев устанак 1703. године, аустријска власт се уплашила да се Срби не придруже устаницима, те је патријарху вратила слободу и сва његова права. Немајући куд, Петроније се помирио са патријархом, а пред смрт је написао писмо у коме је све своје препоручио на патријарха.

Године 1704. патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1000 форинти епископски двор и цркву са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од 1695., по коме су Срем и Славонија остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од 1705. године Софроније Подгоричанин се водио као викарни епископ патријарха Арсенија и тек на сабору у Крушевцу 1708. када је послије смрти патријарха биран нови митрополит, издвојена је Славонија из архидијецезе и заједно са Осјечким пољем организована у посебну — Пакрачку (по седишту), данас Славонску епархију.

Током 18. века највећи изазов новооснованој епархији било је унијаћење. Црква се борила стално и на више страна. Епископ Никифор Стефановић основао је средином 18. века богословију у Пакрацу. У то време почиње и оснивање српских школа по селима епархије. Епископ Кирил Живковић је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску библиотеку. У 19. веку и првој половини 20. века епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и образовања код месних Срба, а посебно развоју богословије у Пакрацу.

Славонска епархија[уреди]

Током Другог светског рата епархија и њени верници преживели су најцрње дане. Велики број Срба је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је време духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови (Окучани, Нова Градишка, Јасеновац и др.). Међутим, под притиском комунистичкиг режима, вишедеценијска обнова није успела у потпуности да надокнади уништено у Другом светском рату.

Од 1959. епархији је враћен стари назив Славонска. Њени епископи су били: Емилијан Мариновић (1951—1982), Лукијан Пантелић (1985—1999) и Сава Јурић (од 1999).

Славонска епархија је имала сједиште у Пакрацу. Услијед рата (од 1991), епископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира (Ораховица, Пакра, Света Ана).

Велик део црквених грађевина је у целости или делом порушен. Последњих година се ради на обнови, која споро одмиче.

Књижно и уметничко црквено благо из Пакраца је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара 1992. заложио да се разбацане драгоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у Загребу. За овај подухват га је јануара 2013. одликовала Српска правослвна црква орденом Светог цара Константина.[1]

Епископи[уреди]

Епископи пакрачки[уреди]

  1. Петроније Љубибратић (1699-1703),
  2. Софроније Подгоричанин (1705-1710),
  3. Василије Рајић (1710),
  4. Гаврило Поповић (1715-1716),
  5. Атанасије Радошевић (1717-1720),
  6. Никифор Стефановић (1721-1743),
  7. Софроније Јовановић (1743-1757),
  8. Вићентије Јовановић Видак (1757-1759), администрирао епархијом.
  9. Арсеније Радивојевић (1759-1769),
  10. Атанасије Живковић (1770-1781),
  11. Јосиф Јовановић Шакабента (1781-1783),
  12. Павле Авакумовић (178?-1786),
  13. Кирил Живковић (1786-1807),
  14. Јосиф Путник (1808-1828),
  15. Георгије Хранислав (1829-1839),
  16. Стефан Поповић (1839-1843),
  17. Стефан Крагујевић (1843-1864),
  18. Никанор Грујић (1864-1887),
  19. Мирон Николић (1890-1941),
  20. Дамаскин Грданички (1945-1951), администрирао епархијом.

Епископи славонски[уреди]

  1. Емилијан Мариновић (1952-1981),
  2. Лукијан Пантелић (1985-1999),
  3. Сава Јурић (1999-2013).

Манастири и имања[уреди]

Епархија славонска има четири манастира:

Дана 23. новембра 2009, Епархија славонска је откупила имање у Кућанцима на коме је рођен блаженопочивши патријарх српски Павле.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]