Епархија средњоевропска
| Основне информације | |
|---|---|
| Држава | Њемачка |
| Сједиште | Хилдесхајм |
| Основана | 1990. |
| Званична страница | www.serbische-diozese.org |
| Архијереј | |
| Епархијски архијереј | Иринеј, администратор |
| Чин архијереја | Патријарх |
| Титула архијереја | Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски |
Епархија средњоевропска је епархија Српске православне цркве.
Архијереј администратор је Иринеј, а сједиште епархије се налази у Хилдесхајму.
Садржај |
Оснивање [уреди]
Средњоевропска епархија основана је 6. децембра 1990. године на ванредном засједању Светог архијерејског сабора. Од до тада постојеће Западноевропске епархије основане су двије самосталне епархије: Британско-скандинавска са сједиштем у Стокхолму и Средњоевропска са сједиштем у Химелстиру. У састав Средњоевропске епархије ушле су сљедеће државе: Њемачка, Аустрија, Швајцарска, Шпанија и Италија. За првог епископа Средњоевропске епархије, 23. маја 1991, изабран је протосинђел Константин Ђокић, дотадашњи професор Богословије у Сремским Карловцима.
Епархија је временом претрпјела извјесне територијалне промјене. Године 1994. подручје Италије припојено је Загребачко-љубљанској митрополији, а Шпанија новооснованој Западноевропској епархији. У саставу Средњоевропске епархије остале су црквене општине и парохије у Њемачкој, Аустрији и Швајцарској.
Јула 2011. територија Аустрије и Швајцарске издвојена је из Епархије средњоевропске и припала новооснованој Епархији аустријско-швајцарској.
Стање [уреди]
Захваљујући епископу Константину, свештенству и вјерном народу у протеклом периоду постигнути су запажени резултати: зановљен је свештенички кадар који је знатно подмлађен, основано је 37 нових црквених општина и 57 нових парохија, саграђен је и купљен у власништво Српске православне цркве велики број храмова, отворене су епархијске канцеларије у Химелстиру, Минхену, Бечу и Цириху, обновљен је лист „Црква“, основани су Фонд за мисију и Фонд за омладину. Са благословом епископа Константина школује се завидан број ученик у богословијама, као и већи број студената на православним богословским факултетима у Београду, Фочи и Минхену.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||||||