Епархија шабачка
| Основне информације | |
|---|---|
| Држава | Србија |
| Сједиште | Шабац |
| Број намјесништава | 10 |
| Број манастира | 8 |
| Архијереј | |
| Епархијски архијереј | Лаврентије |
| Чин архијереја | Епископ |
| Титула архијереја | Епископ шабачки |
 |
|
Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве са сједиштем у Шапцу, где се налази и Саборна црква епархије.
Надлежни архијереј је господин Лаврентије.
Епархија шабачка једна је од најмлађих у оквиру Српске православне цркве, будући да је створена 2006. године, деобом дотадашње Епархије шабачко-ваљевске.
Садржај |
Границе [уреди]
Обухвата област у западној Србији око града Шапца.
Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.
Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ.
Историјат [уреди]
После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичко-ариљска и зворничка епархија). Тако је настала једна велика епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.
Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).
Једно време (1886-1898.) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.
Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.
Архијерејска намесништва [уреди]
Епархија је подељена на архијерејска намесништва којим управља архијерејски намесник. Има их 10 и то су:
- азбуковачко,
- лозничко,
- мачванско,
- посавско-тамнавско,
- јадарско,
- поцерско,
- мачванско-поцерско,
- рађевско и
- шабачко.
Манастири [уреди]
У Шабачко-ваљевској епархији налазе се следећи манастири:
- Илиње код села Очаге – Клење,
- Каона код Драгиња,
- Петковица,
- Радовашница,
- Читлук,
- Чокешина,
- Соко код Љубовије и
- Троноша код Лознице.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||||||
