Епархија шабачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија шабачка
Српска православна црква
Основне информације
Држава Србија
Сједиште Шабац
Број намјесништава 10
Број манастира 8
Архијереј
Епархијски архијереј Лаврентије
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ шабачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве са сједиштем у Шапцу, где се налази и Саборна црква епархије.

Надлежни архијереј је господин Лаврентије.

Епархија шабачка једна је од најмлађих у оквиру Српске православне цркве, будући да је створена 2006. године, деобом дотадашње Епархије шабачко-ваљевске.

Границе[уреди]

Обухвата област у западној Србији око града Шапца.

Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.

Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ.

Историјат[уреди]

Манастир Радовашница
Манастир Чокешина

После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичко-ариљска и зворничка епархија). Тако је настала једна велика епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.

Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).

Једно време (1886-1898.) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.

Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.

Архијерејска намесништва[уреди]

Епархија је подељена на архијерејска намесништва којим управља архијерејски намесник. Има их 10 и то су:

Манастири[уреди]

У Шабачко-ваљевској епархији налазе се следећи манастири:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]