Епикур
Из Википедија
Епикур, (Epikuros) грчки филозоф (341.—270.), са Самоса, син Атињанина, ученик Ксенократа, филозоф и оснивач епикурске школе у Атини (306).
Учио је да је задовољство највише људско добро, али га је тражио у култури духа и неговању врлине.
Од његовог литерарног дела сачувано је веома мало; у потпуности само 3 писма (о питањима физике, етике и теологије) и 40 изрека (Lyriai doxai), уз главне тачке његовог учења: Демокритов систем као основа физичког објашњења постанка света, срећа и спокојство душе као животни идеал, одбацивање сваког страха од гневних богова, ведро посматрање мирољубивог блаженства божанског, одвратност према политичком животу и неговање пријатељства.
Већи одломци из осталих списа налазе се у библиотеци једне виле у Херкуланеуму. У 10. књизи Диогена Лаертија и код Лукретија налазе се објашњења његовог система. Стил му је прилично једноставан, али у изрекама показује изразиту тежњу ка новим облицима.
