Епистемологија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Теорија сазнања (такође епистемологија или гносеологија) је област филозофије која истражује могућности, корене настанка и крајње домете људског сазнања. Иако покушаји развоја одговарајуће теорије сазнања потичу још из Антике и Платонове филозофије, епистемологија је званично почела да доминира Западном филозофском мишљу тек од Декарта и Лока, као последица расправа између рационалиста и емпириста о важности концепата »а приори« и »а постериори« приликом стицања сазнања о нечему. Савремени постмодерни мислиоци, укључујући многе феминистичке филозофе, су поставили, или предложили контекстуализацију сазнања као део интерсубјективног процеса.
[уреди] Историја епистемологије
Епистемологија се одувјек вртила око питања која се тичу природе, обухватности, извора и исправности сазнања. Током историје филозофије, поједини филозофи су се концентрисали на једно или два од тих питања и искључивали остала. Ријетко који филозоф је у свом дјелу обухватио свако од њих. Централна питања епистемологије су:
- (1) Шта је сазнање - која је то коректна анализа или дефиниција концепта сазнање?
- (2) Шта све обухвата наше сазнање - од којих све ствари потиче наше сазнање?
- (3) Који су то извори сазнања - на који начин је стечено одређено сазнање?
- (4) Постоји ли исконско сазнање?
Прво питање је постало предмет интересовања филозофа од половине двадесетог вијека, али је такође разматрано до одређене границе у античко доба. Другом питању је први пажњу посветио Платон. Са неколико прекида друго питање је присутно кроз историју филозофије све до данас. Треће питање је такође имало истакнуто мјесто у античкој филозофији, али је такође чинило централну окосницу епистемолошких дискусија у средњовјековном и раном модерном периоду. Четврто питање произлази из скептицизма, и представља тему која је такође предмет епистемолошких дискусија почев од античке филозофије па све до данас, иако постоје периоди у којима су преокупације скептика биле игнорисане.
Покушаји давања одговора на ова питања кроз историју филозофије, неминовно су довели до појаве додатних, више природнијих питања. Главно од тих додатних питања је слиједеће:
- (5) Шта је то оправдано вјеровање - под којим условима се одређено вјеровање може сматрати оправданим?
У историји филозофије филозофи су се тек спорадично занимали за ово посљедње питање, ипак оно постаје од круцијалне важности за многе филозофе двадесетог вијека.
Епситемолошки правци (сазнајни) се разликују у зависности од извора сазнања. Ту спадају
 |
Овај незавршени чланак Епистемологија везан је за филозофију. Користећи правила Википедије, проширите га. |
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
