Ермитска функција
Из Википедије, слободне енциклопедије
У математичкој анализи, ермитска функција је комплексна функција са својством да је њена комплексно конјугована вредност једнака оригиналној функцији чија променљива има супротан знак:
за свако
у домену функције
.
Ова дефиниција се може проширити на функције две и више променљивих, тј. у случају да је функција
функција две променљиве, она је ермитска ако
важи за све парове
у домену функције
.
Из ове дефиниције, директно произилази да, ако је функција
ермитска функција, тада је
- реални део функције
парна функција - имагинарни део функције
непарна функција
Мотивација[уреди]
Ермитске функције се често користе у математици и процесирању сигнала. Као пример, следеће тврдње су значајне код Фуријеових трансформација:
- Функција
је реална ако и само ако је њена Фуријеова трансформација ермитска функција. - Функција
је ермитска ако и само ако је Фуријеова трансформација функције
реална.

