Ернест Радерфорд
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ернест Радерфорд | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 30. август 1871. |
| Место рођења | Нилсон (Нови Зеланд) |
| Датум смрти | 19. октобар 1937. |
| Место смрти | Кембриџ (Уједињено Краљевство) |
| Рад | |
| Поље | физика, хемија |
| Познат по | отац нуклеарне физике Радерфордов модел откриће протона радерфорд (јединица) |
| Награде |  Нобелова награда за хемију (1908)Рамфордова медаља (1905) Медаља Елиот Кресон (1910) Мателучијева медаља (1913) Коплејева медаља (1922) Медаља Френклин (1924) |
Ернест Радерфорд (енгл. Ernest Rutherford; Нилсон, 30. август 1871 — Кембриџ, 19. октобар 1937) је био британски физичар.
Био је професор на факултету у Монтреалу; био је професор физике на универзитету у Манчестеру (од 1907.), а од 1919. директор Кевендиш лабораторије у Кембриџу. Године 1903. изабран за члана (1925-30 за председника) Краљевског друштва. Нобелову награду за хемију добио је 1908. године. У почетку се бавио проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио да се зрачење радијума састоји од три врсте, које је назвао α- β- и γ-зрачење. Заједно са Фредериком Содијем увео је појам време полураспада и формулисао законе радиоактивног распада. Проучавањем распадања алфа-честица на атомима Радерфорд је дошао до закључка да атом чија је величина 10-8 цм није компактан делић материје, него сложен од позитивног језгра (величине 10-12 цм) и електрона који круже око њега. Радерфорд је први употребио реч протон за позитивно наелектрисану честицу у језгру атома. Од њега потиче и формула (названа његовим именом) за расејање алфа-честица нај језгрима атома; касније (1925. године), Радерфорд је утврдио и одступање од те формуле до којег долази код врло блиских судара α-честице и језгра, кад нуклеарно међуделовање постаје много важније од електричног. Године 1919. Радерфорд је, бомбардујући азот алфа-честицама извео прву (трансмутацију) једног елемента у други јер је из азота успео да добије кисеоник. Тако је извршена прва нуклеарна реакција. Вештачки хемијски елемент радерфордијум од 1997. године по њему носи име.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
