Ернест Радерфорд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ернест Радерфорд

Ernest Rutherford LOC.jpg
Ернест Радерфорд

Општи подаци
Датум рођења 30. август 1871.
Место рођења Нилсон (Нови Зеланд)
Датум смрти 19. октобар 1937.
Место смрти Кембриџ (Уједињено Краљевство)
Рад
Поље физика, хемија
Познат по отац нуклеарне физике
Радерфордов модел
откриће протона
радерфорд (јединица)
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за хемију (1908)
Рамфордова медаља (1905)
Медаља Елиот Кресон (1910)
Мателучијева медаља (1913)
Коплејева медаља (1922)
Медаља Френклин (1924)

Ернест Радерфорд (енгл. Ernest Rutherford; Нилсон, 30. август 1871Кембриџ, 19. октобар 1937) је био британски физичар.

Био је професор на факултету у Монтреалу; био је професор физике на универзитету у Манчестеру (од 1907.), а од 1919. директор Кевендиш лабораторије у Кембриџу. Године 1903. изабран за члана (1925-30 за председника) Краљевског друштва. Нобелову награду за хемију добио је 1908. године. У почетку се бавио проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио да се зрачење радијума састоји од три врсте, које је назвао α- β- и γ-зрачење. Заједно са Фредериком Содијем увео је појам време полураспада и формулисао законе радиоактивног распада. Проучавањем распадања алфа-честица на атомима Радерфорд је дошао до закључка да атом чија је величина 10-8 цм није компактан делић материје, него сложен од позитивног језгра (величине 10-12 цм) и електрона који круже око њега. Радерфорд је први употребио реч протон за позитивно наелектрисану честицу у језгру атома. Од њега потиче и формула (названа његовим именом) за расејање алфа-честица нај језгрима атома; касније (1925. године), Радерфорд је утврдио и одступање од те формуле до којег долази код врло блиских судара α-честице и језгра, кад нуклеарно међуделовање постаје много важније од електричног. Године 1919. Радерфорд је, бомбардујући азот алфа-честицама извео прву (трансмутацију) једног елемента у други јер је из азота успео да добије кисеоник. Тако је извршена прва нуклеарна реакција. Вештачки хемијски елемент радерфордијум од 1997. године по њему носи име.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]