Етен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Етен (вишезначна одредница).
Етен
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 74-85-1 YesY
ChemSpider[1] 6085
ЕЦ-број 200-815-3
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C2H4
Моларна маса 28.05 g/mol
Агрегатно стање безбојни гас
Густина 1.178 kg/m3 на 15 °C, гас [2]
Тачка топљења

−169.2 °C (104.0 K, -272.6 °F)

Тачка кључања

−103.7 °C (169.5 K, -154.7 °F)

Растворљивост у води 3.5 mg/100 ml (17 °C)
pKa 44
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) D2h
Диполни момент нула
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 +52.47 kJ/mol
Стандардна моларна ентропија So298 219.32 J·K−1·mol−1
Опасност
ЕУ-класификација Изузетно запаљив гас (F+)
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
2
 
Сродна једињења
Сродна једињења Етан
Ацетилен

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Етен (ранији назив етилен) је хемијско једињење које спада у групу алкена. У лабораторији се добија сагоријевањем алкохола етанола и концентроване сумпорне киселине. Концентрована сумпорна киселина је јако дехидратационо средство и одузима воду етанолу.

Етен је лако запаљив гас, и са ваздухом гради експлозивну смјешу. При сагорјевању етена ослобађа се велика количина топлотне енергије.

Хемијске особине[уреди]

Етен је гас без боје мириса и укуса и слабо се раствара у води.[3]

Етен као хормон[уреди]

Етен се сматра једним од основних биљних хормона, чија је функција регулисање физиолошких процеса у биљкама.

Етен је једини биљни хормон у гасовитом стању. Још у 20. веку, када се за уличну расвету користио гас, примећено је да на појединим стаблима уличних дрвореда изненада опадају листови. То се дешавало на местима где је из гасовода истицао гас, чији је један од састојака био и етен. Тридесетих година 20. века, установљено је да етилен производе биљке (плодови, листови, цветови, семена). Његова концентрација у ткивима зависи од стадијума развића биљке. Зрели плодови ослобађају етилен који утиче на сазревање незрелих плодова, ако су заједно ускладиштени.

Етен у биљкама настаје разградњом аминокиселине метионина, и као слабо растворљив у воденој средини ћелије, брзо напушта место синтезе.

Дејство етена на биљке је двојако:

Референце[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Record of Ethylene in the GESTIS Substance Database from the IFA, accessed on 25 October 2007
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Етен