Етида

Из Википедије, слободне енциклопедије

Етида је музички облик који служи за техничко савладавање свирачког умећа. То су углавном мелодијски једноставне композиције. Етида настаје упоредо са развојем техничког виртуозитета, нарочито на клавир и виолин, Уз многобројне етиде изразито техничког карактера, нарочито у доба романтизма, дела ближа клавирској минијатури или етиде концертног карактера

Шопен је написао 24 клавирске етиде у два опуса (опус 10 и опус 25) и 3 етиде из опуса постхум. Поред Шопена, клавирске етиде су компоновали Роберт Шуман, Франц Лист, Александар Скрјабин или виолинске Николо Паганини.