Етничко чишћење
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. |
Етничко чишћење је еуфемизам за истребљење мањинског становништва од стране већинског, путем затварања, прогона или убистава, у циљу постизања етничке хомогености на одређеној територији.[1]
Овај термин је ушао у светске медије током југословенских ратова раних 1990-их.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
|
Принудна пресељења су била честа у давној прошлости. За то има примера у Старом завету. Неке библијске приче описују јеврејско заузимање земље Кананске, у 13-ом веку п.н.е, где се помињу пресељења народа. У неким причама Бог, Јахве, наређује да се побије све становништво, мушкарци, жене и деца, што би се данас описало као геноцид. У причама о егзодусу Јевреја, помињу се дела египатског фараона која одговарају дефиницији етничког чишћења.
Велике древне империје, попут асирске, вавилонске и римске су практиковале депортацију и претварање у робље покорених народа.
У Европи, Јевреји су протеривани из Енглеске (1290), из Француске (1306), из Мађарске (1349–1360), из Провансе (1394 и 1490), из Аустрије (1421), из Шпаније после Реконквисте и то потпуно, из Португала (1497), из Русије 1724, и из Немачке у више наврата. Шпанија је прогнала своје муслиманско становништво, Мориске, 1502. и 1609-1614, док је Француска прогањала своје протестанте, Хугеноте.
Роми су протерани из Енглеске, Француске и неких других земаља у 16-ом веку.
Монголи, Турци и Руси су практиковали пресељења народа вековима.
Током муслиманске инвазије на Индију, године 1000-1500 н.е, неколико милиона Индуса је побијено или насилно пресељено са простора данашњег Пакистана.
[уреди] Настанак термина
Термин етничко чишћење ушао је у широку употребу у светским медијима почев од 1992, а у вези са насилним пресељењима која су пратила ратове на територији бивше СФРЈ. Овај термин потиче из српско-хрватског језика.
Почетком Другог светског рата, 1941, у записима хрватског усташког официра Виктора Гутића, као и у књизи „О нашој држави и њеним границама“, адвоката и идеолога четничког покрета Стевана Мољевића, помиње се чишћење територије од нежељених елемената - становништва. Током овог рата, усташки режим НДХ је у пракси спроводио велике акције протеривања и/или ликвидације нежељених етничких група (Срба, Јевреја, Рома), које су некад означаване као чишћење.
Чишћење граница (рус. очистка границ) је израз који је коришћен 1930-их у СССР-у за уклањање и пресељење Пољака из пограничних области.
Нацистичка администрација у хитлеровској Немачкој користила је сличан термин за опис области лишених јеврејског становништва нем. judenrein, „чисто од Јевреја“.
Знатно касније, око 1981, медији у Србији помињу да албанска већинска власт на Косову тежи стварању „етнички чисте албанске територије“.
