Етно музика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Етно музика (изворна, народна, традиционална, етничка, музика света) - у свету је прихваћен англосаксонски термин „world music”, означава музички полижанр који је заступљен у свим деловима света и не може се прецизно дефинисати. Етно музиком обухваћене су категорије музике од изворних музичких облика до фузијске модерне музике надахнуте традиционалном музиком. Захваљујући глобализацији, последњих неколико деценија етно музика је у експанзији. Она се одражава не само кроз све бројнију публику, него и кроз појаву субжанрова који настају повезивањем и прожимањем различитих традиција.

Терминологија[уреди]

Поред тога што етно музику није могуће сасвим прецизно дефинисати, неизбежно се поставља и питање који је назив најадекватнији. У Србији се користе назив етно музика, али и интернационализам „world music“, као и превод овог израза – музика света. Усаглашеног става о томе који је израз најбољи, нема. Поред тога, сам израз се у свету, па и код нас, различито дефинише. У САД и у већем делу западне Европе, под овим појмом подразумева се традиционална музика, музика настала на основу традиционалне музике, као и традиционална музика имиграната у овим земљама. У Латинској Америци, Азији, Африци, Ирској и на Балкану, „World music“ означава музички правац настао мешањем савремених музичких праваца попут џеза, рока, попа, техно музике са традиционалном музиком.[1]

Историјски развој[уреди]

Свакако да су народи и етничке заједнице и пре појаве етно музике утицали једни на друге и да је мешање култура и раније доводило до формирања музичких облика који и данас постоје. Танго и фламенко настали су интеракцијом шпанске и маварске културе. Током 18. и 19. века, Турска је извршила значајан утицај на уметничку музику. Моцартов Турски марш и Отмица из Сараја, и Бетовеновa Девета симфонија, примери су у којима је видан овај утицај. Тридесетих година 20. века, у Њујорку долазе у додир афрички џез и латино ритмови, који се комбинују у салсу, данас један од најпопуларнијих музичких жанрова. Грамофонске плоче, радио, појава звучног филма, а касније и телевизије, дали су свој допринос и отвориле врата за нове могућности у развоју музике.[2]

Фестивал светске музике WOMAD

У другој половини двадесетог века, музика са различитих, удаљених географских простора проналази свој пут и полако продире у популарну музику тог времена. Томе су допринеле и могућности путовања и неминован сусрет са музиком других поднебља. Битлси, под утицајем Индије, користе мотиве индијске музике у неколико својих песама. Шездесетих година, индијски музичар Рави Шанкар, популарише индијску музику по Европи и Америци и остварује сарадњу са музичирама различитих жанрова (Џорџ Харисон, Јехуди Мењухин). Овај период обележио је и реге музичар Боб Марли, који је јамајчанску музику учинио популарном и познатом широм света. Брајан Ино, Малком Макларен, Дејвид Бирн неки су од музичара чији је рад и експериментисање новим могућностима утицао на музичку сцену и утемељивао пут светској музици. Осамдесетих година прошлог века дошло је до прекретнице и коначног формирања полижанра светске музике. 1982. године, Питер Габриел покреће међународни уметнички фестивал WOMAD (World of Music, Arts and Dance)[3] који за циљ има популарисање локалних културних традиција. Велики бум направио је и Пол Сајмон са албумом Грејсленд, снимљеним у сарадњи са афричким музичарима. Но, развоју светске музике допринели су и други чиниоци који су се у исто време дешавали: појава нових технологија, продор музике снимљене изван развијеног света, пораст музичке продукције, неки су од њих. Радио станице дају све више простора светској музици, а 1991. године први пут се додељује награда Греми за најбољи албум у категорији светске музике. На крају 20. века постало је јасно да су границе, што се тиче музике срушене и да контрола музичке продукције више неће бити могућа.[2]

Етно музика у Србији[уреди]

Развој[уреди]

Прве најаве онога што се данас зове етно музиком или светском музиком у Србији датирају из шездесетих година прошлог века. Поникле су у џез музици, а Балкански џез, био је израз који су џез музичари употребили када су покушали да дају назив ономе што је произашло из коришћења традиционалних мотива у џез музици. Седамдесетих година, на етно не остају имуни ни рок музичари. Велике југословенске групе попут Смака, Корни групе, Ју групе, групе Леб и сол, убацују ритмове и мотиве традиционалне музике Балкана у своје песме. Потенцијал традиционалне музике, можда је у то време највише искористило Бијело дугме. Пастирски рок, тада водећи музички магазин Југославије, Џубокс, овако је одредио етно звук у рок музици.[4]

Влатко Стефановски и група Паганке на концерту у Конаку кнегиње Љубице

Ипак, џезери су означили почетак светске музике у Србији. Албум Изворни фолклор и џез, Бранислава Лале Ковачева и гостујућих музичара, снимљен 1987. године узима се за догађај који је одредио дефинитиван настанак етно музике у нашој земљи. На овој плочи са Ковачевим су сарађивали Војин Драшкоци, Влатко Стефановски, трубач Георги Димитровски, перкусиониста Урош Шећеров, група Паганке, фрулаш Добривоје Тодоровић и оркестар Феата Сејдића. Али, њихова слава ни изблиза није постигла димензије које је постигао Горан Бреговић деведесетих година снимајући музику за филм Краљица Марго. Балкански ритмови и мотиви у музици Горана Бреговића компонованој за овај и за филмове Дом за вешање и Подземље, досегли су планетарни успех.[5]

Етно музика у Србији данас[уреди]

Бројни су извођачи етно музике у Србији. Неки од њих, раније су се бавили другим жанровима у музици, попут Биљане Крстић и Сање Илића, који су каријеру започели у рок музици или Павла Аксентијевића који се раније бавио само извођењем православне духовне музике. Док се неки извођачи ослањају на баштину балканске музике (Слободан Тркуља, Бора Дугић, Бибер, Јелена Томашевић, Бранкица Васић Василиса, Милица Милисављевић Дугалић), други инспирацију налазе у музици других поднебља (Ортодокс Келтс). Етно музика Србије свакако се развија у више праваца. Лајко Феликс, Борис Ковач, Светлана Спајић, Бојан Зулфикарпашић, Дел Арно Бенд, Владан Паја Вучковић, неки су од музичара који се баве етно музиком, а управо њихова различитост указује на широк спектар праваца који у светској музици постоје као могућност.[5]

Развој и популарност етно музике условили су и појаву фестивала етно музике. Неки фестивали окренути су искључиво етно музици (Етно фест, Тодо мундо, Фестивал светске музике у Србији), други укључују и етно музику у своје програме (Егзит, Нишвил, Карусел)[6].

Српски World music самит“ организује се од 2010. године и окупља музичаре, музикологе, промотере и остале заинтересоване у циљу постизања договора око важних питања везаних за етно музику у Србији.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Магазин Етноумље, појам светске музике Приступљено 1.2.2015.
  2. 2,0 2,1 Јасмина Милојевић - World музика света Приступљено 1.2.2015.
  3. Званични сајт фестивала WOMAD. „WOMAD“ Приступљено 12. 2. 2015. 
  4. Фолклорни елементи песама групе Бијело дугме. „World music асоцијација Србије“ Приступљено 12. 2. 2015. 
  5. 5,0 5,1 World music у Србији Приступљено 1.2.2015.
  6. Водич за World music у Србији Приступљено 1.2.2015.
  7. Српски World music самит. „Дом омладине Београда“ Приступљено 12. 2. 2015. 

Литература[уреди]

  • Специјално издање магазина Етноумље - „World music у Србији, првих 30 година“, издавач World Music Асоцијација Србије, 2012. ИССН 1452-9920

Спољашње везе[уреди]