Ефор (Спарта)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ефор је назив за високог државног чиновника у античкој Спарти. Било је пет ефора који су бирани на годину дана и који су се сваког месеца заклињали да ће подржавати владавину спартанских краљева, док су се краљеви заклињали да ће поштовати закон.

Херодот је тврдио да је ову инсттитуцију створио Ликург, али је вероватније да је да су они настали из потребе да руководе земљом док су краљеви водили војску у рат. Ефоре је бирала народна скупштина, којој су могли да присуствују сви грађани. Они су се показали као добра равнотежа према два наследна краља, који су ретко сарађивали међусобно. Платон их је звао тиранима који су управљали Спартом као деспоти, док су краљеви били тек нешто више од генерала.

Ефори су председавали састанцима Герузије, олигархијског већа стараца. Они су водили грађанске парнице, сакупљали порезе, бринули се о календару, спољној политици и војној обуци младића. Година је називана по једном од њих, као што се у Атини називала по „архонтима“. Два ефора су пратила војску у рат, и могли су да ухапсе и затворе краљеве због лошег командовања за време битке. Ефори су били у сталном личном рату са „хелотима“ и могли су да ухапсе или смакну било кога од њих из било ког разлога и у било које време а да их чак ни не изведу на суђење.

Клеомен III је укинуо ефоре 227. п. н. е., али их је македонски краљ Антигон III Досон поново успоставио после битке код Селасије. Овај положај се задржао до другог века нове ере кад их је вероватно укинуо римски цар Хадријан.