Жагањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жагањ
пољ. Żagań

Zagan-widok.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Пољске Пољска
Војводство Војводство Лубуш
Основан у XII веку
Становништво
Становништво 26.665
Густина становништва 668 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 51°37′00″N 15°19′00″E / 51.616667, 15.316667
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 39,92 км²
Жагањ на мапи Пољске
{{{alt}}}
Жагањ
Жагањ на мапи Пољске
Остали подаци
Градоначелник Славомир Јан Ковал
Поштански код од 68-100 до 68-103
Позивни број +(48) 68
Регистарска ознака FZG
Веб-страна www.um.zagan.pl


Координате: 51° 37′ 00" СГШ, 15° 19′ 00" ИГД
Жагањ (пољ. Żagań, нем. Sagan, чеш. Záhaň, лат. Saganum) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче Бобр.

Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.

По подацима од 30. јуна 2004. у граду је живело 26.665 становника.

Жагањ је и седиште истоимене општине.

Структура површине[уреди]

По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 km², од чега је:

  • пољопривредна површина: 14%
  • шуме: 48%

Град чини 3,53% површине повјата.

Демографија[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 26.791 становника.[1]

Кретања броја становника
2002. 2011.
26.781[1] 26.791[1]

Историја[уреди]

По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини XII века од стране кнеза Болеслава IV Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 km северно од садашњег града.

У близини утврђења је већ половином XIII века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.

Жагањ је статус града добио 1285. године.

Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.

Преде крај XVIII века Жагањ је потпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.

Економија[уреди]

У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.

Спорт[уреди]

Спортски клубови у граду су:

  • ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (Czarni Żagań)
  • WKS Собјески Жагањ WKS (Sobieski Żagań)
  • Формоза Жагањ (Formoza Żagań)
  • Бобр Жагањ (KS Bóbr Żagań)

Туристичке атракције[уреди]

Споменик поред замка
  • манастирски комплекс Августоваца
  • манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (XIV-XVI век)
  • барокни компллекс замка (1670—1686)
  • мостови (1803—1804)
  • црква светог Петра и Павла (XIV-XVI век)
  • црква светог Духа (1701—1702)
  • остаци градских бедема (XIV-XVI век)
Makieta Stalagu Luft III

Култура[уреди]

  • Биоскоп Pałac (Замак)
  • Замак Културе

Образовање[уреди]

Основне школе:

  • Основна школа бр. 1
  • Основна школа бр. 2
  • Основна школа бр. 3
  • Основна школа бр. 4
  • Основна школа бр. 5
  • Основна школа бр. 7

Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи:

  • Државна гимназија бр. 1
  • Државна гимназија бр. 2
Државна гимназија бр. 2

Средње школе:

  • Општа Гимназија
  • Удружење Механичких школа
  • Удружење Текстилно-трговачких школа

Познате особе из Жагња[уреди]

Име[уреди]

До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20-ог века.

Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.

Партнерски градови[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]