Жалба (вишезначна одредница)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Жалба је редовни правни лек, којi се улаже против првостепене одлуке суда а ради заштите угроженог или повређеног субјективног права жалиоца, као и прекршених формалних или материјалних прописа.

Право на жалбу је загарантовано уставом и спада у основна грађанска права. Користећи ово право грађани подстичу државне органе на поштовање принципа законитости и штите своја права и интересе.

Дејство жалбе:[уреди]

  • деволутивно - о жалби одлучује виши орган од онога који је донео одлуку
  • суспензивно - подношење жалбе задржава правоснажност и извршност првостепене одлуке одк се о жалби не одлучи

Својства жалбе:[уреди]

  • мора бити допуштена - против свих првостепених одлука.
  • мора бити благовремена - у року од 15 дана од достављања пресуде.
  • мора бити изјављена од овлашћеног лица - овлашћена лица су странка (непосредно или преко заступника, јавни тужилац и јавни правобранилац (у име државе).

Поводом жалбе другостепени орган може:[уреди]

  • да утврди да је жалба неблаговремена или недопуштена - у ком случају ће жалбу одбацити
  • да утврди да су повређене процесне одредбе - у ком случају ће укинути пресуду и вратити предмет првостепеном суду на поновно суђење
  • да није правилно примењено материјално право - у ком случају ће преиначити побијану пресуду
  • да не постоји ни једна грешка на коју се жалилац позива - у ком случају ће одбити жалбу као неосновану