Жалфија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жалфија
цветови
цветови
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Lamiales
породица: Lamiaceae
род: Salvia
Биномијална номенклатура
Salvia officinalis
L.
Екологија таксона

Жалфија, кадуља или питоми пелим (Salvia officinalis) је вишегодишња разграната биљка из фамилије уснатица (Lamiaceae). Стабло је високо 50—90 cm, делом одрвенело и четвороугласто на попречном пресеку. Листови су сребрнозелени због обиља длака. Цветови су плаво-љубичасти, понекад ружичасто-беличасти, изразито двоуснати и налазе се удружени у цвасти (класасте пршљенове) на врховима стабљика и огранака. Цела биљка је врло ароматична и својственог мириса.

Жалфија је једна од најстаријих лековитих биљака. Наводе је сви антички медицински писци. Познато је да је од свег лековитог биља Карло Велики највише ценио жалфију. То се види и по оном његовом строгом историјском закону, Капитуларима, у којима велики владар наређује свим државним имањима (а то су углавном били манастири) да морају гајити стотинак разних врста лековитог биља од којих је на првом месту била жалфија.

Име биљке[уреди]

Латински назив читавог рода Salvia потиче од латинске речи salvare, што значи спасти, спасавати, излечити, јер су је Римљани још пре 2000 година веома ценили и на разне начине употребљавали за лечење. Латински назив врсте, officinalis значи лековит.

У Црној Гори и Херцеговини ову ароматичну, лековиту и медоносну биљку називају најчешће пелим, у средњој Далмацији кадуља, у северном Приморју куш, у источној Србији калавер и џигер-трава, док се у градском говору назива жалфија. Осим ових, има и других народних имена, као што су: бели џигер, вртни жајбел, голопер, жавбеј, жајбл, жалвија, жалфа, јановденче, кадиља, кадуја, кадуља-крижатица, кадуна, калопер, калупер, крастатица, крижна кадуља, љековита кадуља, љековита славуља, немачки калопер, пелин, перушина, питоми пелин, права кадуља, славља, славуља, узани калопер, црни калопер, црногорски пелен, шалвија.

Медицинска употреба[уреди]

Од жалфије се користи искључиво лист. Најлековитији лист се добија кад жалфија почне цветати, а то је најчешће у мају. Лист се бере, суши и чува пажљиво. Главни лековити састојак листа жалфије је испарљиво мирисно етарско уље, кога има од 1,5 до 2,5 %. Опорост и лековитост листа потиче од танина. И горке материје у жалфији делују лековито.

Жалфија улази у састав великог броја лекова, који се употребљавају за испирање уста и грла кад настану упале и катари, јер су то добра и безопасна средства која јачају слузокожу (дејство танина) и делују антисептично (дејство етарског уља).

До открића антибиотика жалфију су вековима употребљавали у облику чаја против знојења за оболеле од туберкулозе, јер смањује лучење знојних жлезда. Чај и други лекови начињени од жалфије употребљавају се и за јачање организма.

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]