Жан Калвин
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
| Жан Калвин | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 10. јул 1509. |
| Датум смрти: | 27. мај 1564. |
Жан Калвин (фр. Jean Calvin; 10. јул 1509 — 27. мај 1564), био је француски реформатор и теолог, с намером да се посвети свештеничком позиву, а у 12. години примио је тонзуру, једини верски обред који је на њему извршен.
Студирао је теологију у Паризу, али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528. године, студирао је право у Орлеану где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. Калвин 1532. године издаје расправу на Сенекино дело De Clementia.
Римокатоличку Цркву напушта 1533. са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворнну чистоћу. Наредне године био је у затвору, и да би избегао прогоне Франсое I, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу у његовој намери да изврши Реформацију. Калвин је именован за проповедника и професора теологије.
Током пута издаје дело Articuli de Regimine Ecclesiae у коме расправља на тему Тајне вечере и још неколоко верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске конгрегације и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са Меланхтоном, али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет.
Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су песма и игра. Диктатор је постао 1555. у Женеви која је постала град са најчвршћим моралом. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух Реформатора не-лутеранске протестантске Цркве.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
