Жан Калвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жан Калвин

Johannes calvin.jpg
Жан Калвин

Датум рођења: 10. јул 1509.
Место рођења: Нуајон (Француска)
Датум смрти: 27. мај 1564.
Место смрти: Женева

Жан Калвин (фр. Jean Calvin; Нуајон, 10. јул 1509Женева, 27. мај 1564) био је француски реформатор и теолог, с намером да се посвети свештеничком позиву, а у 12. години примио је тонзуру,[1] једини верски обред који је на њему извршен.

Студирао је теологију у Паризу на Сорбони , али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528. године, студирао је право у Орлеану где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. Калвин 1532. године издаје расправу на Сенекино дело De Clementia.[2] . Две године касније, 1534. објавио је своје најзначајније дело Institutio Christianae religionis, које ће целог живота дорађивати и допуњавати. У њему излаже своје најважније политичке, верске и социјалне идеје, које ће убрзо применити у пракси у Женеви.

Римокатоличку Цркву напушта 1533. са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворнну чистоћу. Наредне године био је у затвору, и да би избегао прогоне Франсое I, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу у његовој намери да изврши Реформацију. Калвин је именован за проповедника и професора теологије.

Током пута издаје дело Articuli de Regimine Ecclesiae у коме расправља на тему Тајне вечере и још неколоко верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске конгрегације и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са Меланхтоном, али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет.

Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су песма и игра. Затваране су кафане и гостионице, а за било какво довођење постојећег поретка у питање била је предвиђена казна смрћу, или, у блажим случајевима, протеривање из града. Диктатор је постао 1555. у Женеви која је постала град са најчвршћим моралом. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух Реформатора не-лутеранске протестантске Цркве.

Види још[уреди]

иѕвори[уреди]

Спољашње везе[уреди]