Жан Франсоа Шамполион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жан-Франсоа Шамполион

Leon Cogniet - Jean-Francois Champollion.jpg

Општи подаци
Датум рођења 23. децембар 1790.
Место рођења Фижак (Француска)
Датум смрти 4. март 1832.
Место смрти Париз (Француска)
Рад

Жан-Франсоа Шамполион (фр. Jean-François Champollion; Фижак, 23. децембар 1790Париз, 4. март 1832) је био француски научник, филолог и оријенталиста и сматра се оцем модерне египтологије.

Шамполион је успео да дешифрује систем египатског писма - хијероглифа. Шамполионови претходници који су такође допринели дешифровању хијероглифа били су Силвестр де Саси, Јохан Давид Ошерблад, Томас Јанг и Вилијам Џон Банкс .

Шамполион је превео делове камена из Розете, откривајући сличност египатског језика с коптским. Открио је да је систем египатског писма комбинација фонетских (звучних) и идеограмских (сликовних) знакова.

Биографија[уреди]

Шамполион је рођен у Фижаку у Француској. Био је последње од седморо деце (од којих је двоје умрло пре његовог рођења). Неколико година живео је у Греноблу, а већ као дете показао је изузетан дар за језике. Већ до 16. године савладао је десетак језика укључујући коптски, а постао је заљубљеник у староегипатску културу у доба кад је она била врло мало позната. Шамполионов интерес за египтологију био је инспирисан Наполеоновим освајањима у Египту у раздобљу између 1798. и 1801. године.

До 20. године Шамполион је научио латински, грчки, хебрејски, санскрит, амхарски, авестански, пахлави, арапски, сиријски, калдејски, персијски, етиопски и кинески поред његовог матерњег француског [1]. Године 1809. постао је асистент професор на одсеку историја Греноблеа.

С обзиром на његов интерес за оријенталне језике, нарочито коптски, поверено му је дешифровање новоткривеног камена из Розете. Раздобље од 1822. до 1824. године провео је на том задатку и упоређивао грчки натпис камена из Розете с хијероглифским писмом других египатских споменика.

Открио је одређена слова и дошао до закључка да египатско писмо укључује звучне и сликовне знакове. Први је одгонетнуо имена Клеопатра и Птолемејиди, а уочио је и разлику између хијероглифског писма и каснијих једноставнијих верзија (хијератско и демотско писмо). Резултате свог рада објавио је у „Нацртима система хијероглифа“ (фр. Précis du système hiéroglyphique) из 1824. године. Данас његово откриће представља темељ модерне египтологије.

Шамполион је такође открио важност Торинске краљевске листе или Торинског канона (из Египатског музеја у Торину), јединственог папируса из доба краља Рамзеса II који садржи списак свих староегипатских стварних и митских владара, као и имена божанстава из предфараонског доба. Шамполион је 1826. године утемељио египатску збирку музеја Лувра и постао професор египтологије на „Француском колеџу“.[2]

Шамполионово египатско писмо, типографија из 1836. године

Шамполион и Јанг[уреди]

Енглез Томас Јанг је други научник који се сматра најзаслужнијим за разумевање египатског писма. Јанг је свој рад темељио на раду шведског дипломате Ошебалда који је истраживао демотски алфабет од 29 слова, уверен да је искључиво фонетски.

До године 1814. Јанг је у потпуности превео демотски текст камена из Розете, при чему је саставио листу од 86 демотских речи.

Јанг је затим проучавао хијероглифски алфабет и учинио одређени напредак, али сматрао је да се ради о преводу (демотско и хијероглифско писмо), док је у ствари била реч о парафразама. Године 1823. објавио је „Извештај о најновијим открићима у хијероглифској књижевности и египатским старинама“ (енгл. Account of the Recent Discoveries in Hieroglyphic Literature and Egyptian Antiquities). Неки од Јангових закључака појавили су се у знаменитом чланку Египат ког је написао за енциклопедију Британику 1818. године.

Кад је следеће године Шамполион објавио свој превод хијероглифа, Јанг га је поздравио али је такође тврдио да је Шамполионов систем базиран на његовим чланцима.

Шамполион је то одбацио и није хтео да припише заслуге Јангу. У наредном периоду, у складу са политичким тензијама, Велика Британија подржавала је Јанга, а Французи Шамполиона. Премда је Шамполионово разумевање граматике египатског писма указивало на грешке видљиве и код Јанга, устрајао је у тврдњи да је сам дешифровао хијероглифе. Након 1826. године, као кустос Лувра, понудио је Јангу приступ демотским рукописима.

Француско-тосканска експедиција[уреди]

Иполито Розелини (итал. Ippolito Rosellini), утемељивач италијанске египтологије, 1827. године допутовао је у Париз са намером да проучава хијероглифе по Шамполионовој методи. Ова два филолога постали су велики пријатељи и су одлучили да организују експедицију у Египат како би потврдили ваљаност својих открића. Ова научна мисија, позната као Француско-тосканска експедиција, остварена је уз помоћ тосканског војводе Леополда II и француског краља Шарла X.

Предвођена самим Шамполионом, експедиција са 14 чланова кренула је 21. јула 1828. бродом из Тулона према Египту. Пловили су узводно реком Нил и притом проучавали бројне споменике и натписе, а открића су касније објављена у „Споменицима Египта и Нубије“ (фр. Monuments de l'Egypte et de la Nubie; 1845).

Али ова је експедиција постала позната и по деструкцији староегипатских споменика. При истраживању Долине краљева, Шамполион је неповратно оштетио гробницу Сетија I, односећи две велике зидне слике, које се данас налазе у Лувру и у музеју у Фиренци.

Нарушенога здравља и исцрпљен радом, Шамполион је умро 1832. године у Паризу, у 41 години. Сахрањен је на гробљу Пер Лашез (фр. Père Lachaise).

Поједине делове радова Шамполиона обрадио је његов старији брат Жак Жозеф Шамполион-Фижак (фр. Jacques Joseph Champollion-Figeac), а Шамполионов син Еме-Луј (фр. Aimé-Louis; 18121894), написао је биографију браће.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Singh, Simon (2000). The Code Book: The Science of Secrecy from Ancient Egypt to Quantum Cryptography. Anchor. ISBN 0-385-49532-3.
  2. ^ „Jean-François Champollion“ in the 1913 Catholic Encyclopedia.

Литература[уреди]

  • Allen, Don Cameron (1960). "The Predecessors of Champollion". Proceedings of the American Philosophical Society 144 (5): 527-547.
  • Adkins, Lesley; Adkins, Roy (2000). The Keys of Egypt: The Obsession to Decipher Egyptian Hieroglyphs. HarperCollins Publishers. ISBN 0-06-019439-1.. 
  • Meyerson, Daniel (2005). The Linguist and the Emperor: Napoleon and Champollion's Quest to Decipher the Rosetta Stone. Random House Trade. ISBN 0-345-44872-3.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Жан Франсоа Шамполион