Жарко Лаушевић
| Жарко Лаушевић | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Жарко Лаушевић |
| Датум рођења | 19. јануар 1960. |
| Место рођења | Цетиње ( СФРЈ) |
| Битна улога | Милош Обилић |
| IMDb веза | |
Жарко Лаушевић (Цетиње, 19. јануар 1960) је српски филмски глумац.
Садржај |
Биографија[уреди]
Лаушевић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму „Прогон“. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима „Савамала“ и „Директан пренос“ Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији „Сиви дом“ (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: „Шмекер“ (1985), „Свечана обавеза“ (ТВ) (1986), „Догодило се на данашњи дан“ (1987), „Официр с ружом“ (1987), „Браћа по матери“ (1988), „Бој на Косову“ (1989), „Оригинал фалсификата“ (1991), „Боље од бекства“ (1993), „Кажи зашто ме остави“ (1993), „Нож“ (1999).
Суђења за убиство[уреди]
31. јула 1993. године, Жарко Лаушевић и његов пет година старији брат Бранимир звани Мили су нападнути од групе хулигана у близини подгоричког локала „Епл“. Том приликом је Жарко из свог пиштоља ЦЗ-99 усмртио нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића, док је овај прилазио да се придружи нападачима.
На суђењу је осуђен на 15 година затвора због двоструког убиства.[1] Та је пресуда, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу.
Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, којим је председавала судија Светлана Вујановић, изречена му је казна 4 године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу.
Убрзо након тога је напустио земљу и настанио се у Њујорку у САД.
Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио, и изрекао казну од 13 година затвора.[1]
Трећег јула 2009. године је саопштено да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потерници која је расписана 2002. године на захтев Трећег општинског суда у Београду.[2]
Четрнаестог септембра 2009. године је суд у Њујорку донео одлуку о укидању притвора Лаушевићу.[3]
Објавио је 2011. књигу „Година прође дан никад“.
Помиловао га је 29. децембра 2011. председник Републике Србије Борис Тадић.[4] Српски пасош му је уручио 1. фебруара 2012. министар унутрашњих послова Ивица Дачић у Њујорку.[5]
Улоге[уреди]
| Филмографија глумца Жарка Лаушевића | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1970.-те | |||
| 1978. | М. В. | Војин Вукелић | |
| 1980.-те | |||
| 1982. | Савамала | Винко Сарић | |
| 1982. | 13. јул | Јанко | |
| 1982. | Руски уметнички експеримент | Тјомкин | |
| 1982. | Прогон | Мирко | |
| 1982. | Директан пренос | Фантом | |
| 1983. | Хасанагиница | Хасанага | |
| 1983. | Мртви се не враћају | ||
| 1983. | Дани АВНОЈ-а | ||
| 1983. | Игмански марш | Миљан | |
| 1983. | Оштрица бријача | ||
| 1984. | Не тако давно | Срле | |
| 1984. | Лазар | Лазар млађи | |
| 1985. | Једна половина дана | ||
| 1985. | Јагоде у грлу | Лале | |
| 1986. | Добровољци | спортиста | |
| 1986. | Лепота порока | младић с цигаретом | |
| 1986. | Свечана обавеза | Зоран Хаџикостић | |
| 1986. | Шмекер | Павле/Павел Ивковић | |
| 1986. | Сиви дом | Шиља | |
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1987. | Догодило се на данашњи дан | Бајра | |
| 1987. | Римски дан | Секст Проперције | |
| 1987. | Официр с ружом | Петар Хорват | |
| 1987. | Октоберфест | Скоби | |
| 1988. | Лето | ||
| 1988. | Вук Караџић | кнез Михаило Обреновић | |
| 1988. | The Fortunate Pilgrim | ||
| 1988. | Journey to the South | Мориц | |
| 1988. | Браћа по матери | Брацо Гавран | |
| 1989. | Бој на Косову | Милош Обилић | |
| 1989. | Атоски вртови - преображење | сликар Сава | |
| 1990.-те | |||
| 1990. | Стела | Мато Херцег | |
| 1990. | Колубарска битка | Алекса Дачић | |
| 1990. | Заборављени | Аца | |
| 1990. | Почетни ударац | ||
| 1990. | Бал | Екарт | |
| 1991. | Оригинал фалсификата | Стојан | |
| 1991. | Монтенегро | ||
| 1992. | Црни бомбардер | Шмајсер | |
| 1992. | Преци и потомци | наратор | |
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Пеђа | |
| 1993. | Боље од бекства | Алекса Радман | |
| 1994. | Рођен као ратник | Гибон | |
| 1999. | Рањена земља | Неле | |
| 1999. | Нож | Алија Османовић/Илија Југовић | |
Извори[уреди]
- ^ а б Вечерње Новости, 19.02.2004. године Нагађања око потернице
- ^ Жарко Лаушевић ухапшен у Америци. Радио—телевизија Србије, 3. 7. 2009., Приступљено 03. 07. 2009.
- ^ „Žarko Laušević pušten na slobodu“ (колумна). Blic (Blic (novine)). 5. 9. 2009..
- ^ „Tadić pomilovao Žarka Lauševića [Tadić pomilovao Žarka Lauševića]“ (на српски језик) (колумна). Blic (Београд: Blic (novine)). 29. 12. 2011. Приступљено 29. 12. 2011..
- ^ „Laušević: Nisam očekivao da ću pasoš dobiti lično od ministra policije [Laušević: Nisam očekivao da ću pasoš dobiti lično od ministra policije]“ (на српски језик) (колумна). Blic (Београд: Blic (novine)). 1. 2. 2012. Приступљено 1. 2. 2012..
Спољашње везе[уреди]
