Железнице Србије

Железнице Србије а. д.
Врста компаније	Акционарско друштво
Делатност	превоз путника и робе, вуча возова и одржавање вучних јединица, возова и возних средстава, одржавање пруга и технички надзор над њима, надзор над другим пружним и станичним објектима и постројењима, одржавање и изградња уређаја, постројења и инсталација и др.
Година оснивања	1854.
Седиште	Београд,  Србија
Профит	губитак 6 млрд. динара
Број запослених	19.313 (крај 2009. године)
Веб страница	www.zeleznicesrbije.com

Железнице Србије је акционарско друштво коме је главна делатност обављање промета роба и путника на пругама, вуча возова и одржавање вучних јединица, одржавање пруге и технички надзор, у Србији.

Историјат

Поставка у Музеју Железнице у Београду.

Настанак и развој железнице као и парне локомотиве се одиграо у првим деценијама 19. века у Великој Британији одакле се касније постепено ширила по целом свету. Прву половину и средину 19. века карактерише изградња међуградских и рударско-индустријских пруга уског колосека. Појава железнице у то време је постала веома популарна тема, тако је вест о њој доспела и до кнеза Милоша, који је дао чак и званичну идеју за изградњу железнице која је обављена у тексту под насловом "Гвоздени пут и паровоз" у Сербском народном листу, у Пешти, 1837. На тлу данашње Србије и Румуније једна од првих пруга уског колосека је изграђена 1856. године од Оравице преко Беле Цркве до села Базјаш на обали Дунава, у време Војне Крајине, у Аустријском царству, која је првобитно била намењена за превоз угља до Дунава а за потребе пароброда са лопатицама. Другу половину 19. века карактерише изградња међудржавних пруга нормалног колосека а у циљу повезивања удаљених крајева како за превоз робе тако и путника. Након три године градње окончани су радови на железничкој пруги нормалног колосека од Београда до Ниша августа 1884. Први воз кренуо је из Београда 23. августа по старом, односно 4. септембра 1884. године по новом календару, и након четрнаест сати вожње, око 18 сати стигао је у Ниш. Неколико дана касније, 3. септембра по старом, односно 15. септембра 1884. по новом календару пуштен је редован саобраћај. Већ од 1885. године на тој пруги стигао је луксузни Оријент експрес, један од најславнијих возова у историји светских железница. Три године касније, 1888. године пуштена је пруга Ниш - Димитровград - Софија. Прву половину 20. века карактерише појава дизел локомотива које су након Првог светског рата, од 1920-тих почеле постепено да замењују парне локомотиве. Први дизел-моторни возови, купљени од Ганц Маваг, ДМВ ЈДЖ - 801, популарно назван "Спахинац" почели су да саобраћају на пруги уског колосека 1938. године између Београда и Лајковца. Међутим, тек након Другог светског рата, 1960-тих долази до масовне замене парних локомотива са моторним колима Гоша 812 и дизел локомотивом ЕМД - 661. Поред тога, другу половину 20. века карактерише електрификација главних железничких праваца. Године 1969. стигао је први електро-моторних воз у Београд Гоша 410. Један од већих грађевинских пројекта је био градња пруге Београд - Бар који је завршен 1975. године. У исто време, у свету и код нас, долази до масовне изградње друмске инфраструктуре, пораста броја путничких аутомобила и аутобуса, који су преузели вођство у превозу путника од железнице.

Музеј железнице

Железнички музеј у Београду основан је 1. фебруара 1950. године, и отворен је за све љубитеље железнице као и домаће и стране туристе. Прва стална поставка отворена је 30. априла 1953. године. Музеј поседује преко 40.000 предмета груписаних у неколико збирки, од којих је најзначајнија техничка (збирка локомотива, вагона нормалног и узаног колосека, сигналних и сигурносних уређаја и сл.), историјска и уметничка збирка примењених уметности. У свом саставу Железнички музеј има архиву и стручну библиотеку. Архив чува историјску грађу и техничку документацију, неколико хиљада фотографија и негатива, збирке географских и железничких мапа.

Воз "Романтика"

Музејски воз "Романтика" установљен је 1996. године са циљем да се у путничком саобраћају понуде, љубитељима железнице и туристима, атрактивна путовања, сачуваним и рестаурираним гарнитурама воза са почетка 20. века. Парне локомотиве потичу из 1917, 1922 и 1940, године. Композиције садрже вагоне I, II и III разреда, као и вагоне ресторане. Капацитет воза је 550 путника. Воз "Романтика" саобраћа од априла до октобра, викендом по унапред утврђеном плану. Полазна станица је Београд, а једнодневни излети се организују ка Сремским Карловцима, Вршцу, Јагодини, Палићу, Смедереву, Бешкој, Деспотовцу, Белој Цркви, Овчар бањи и др.Поласци овог воза се усклађују са туристичким манифестацијама у наведеним местима.

Шарганска осмица

Шарганска осмица.

Шарганска осмица је музејско-туристичка железница уског колосека којом саобраћа музејски воз "Носталгија", у летњој сезони од априла до октобра и зимској од 25. децембра до 25. јануара.Током летње сезоне превезе се у просеку око 80 хиљада туриста. Ревитализација и обнова брдске деонице некадашње пруге уског колосека Ужице - Вишеград - Сарајево, уклоњене 1974. године, од сеоских станица Мокра Гора - Шарган - Витаси завршена је 2003. године. Обновљена је најатрактивнија деоница у дужини од 15,5 километара, а први воз, са музејском парном локомотивом ознаке ЈЖ 83 -173, кренуо је да превози туристе и љубитеље железнице 1. септембра 2003. године. Карактеристика шарганске пруге је да је једини начин да се савлада висинска разлика од само 300 метара била изградња петље - осмице дуге 15 километара. За сат времена вожње, воз пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова, пругом која савлада висинску разлику и успон од 300 метара.

Плави воз

Плави воз је музејско-туристички воз којим се возио некадашњи председник СФР Југославије Ј. Б. Тито са свитом током његове владавине. Израда вагона је почела 1956. године у фабрици „Гоша“ , а име је добио од радника јер је офарбан у плаво да би се разликовао од осталих углавном зелених композиција Југословенске железнице. Воз је чинио целину којом му је омогућен рад и боравак и све протоколарне обавезе током путовања како у земљи тако и у иностранству. Унутрашњост воза је луксузна и комфорна а носио је епитет салонског воза. Ентеријер је урађен у стилу арт декоа и после више од пола века изглед је остао непромењен. Од 2004. године овај воз је први пут отворен за ширу јавност, односно за домаће и стране туристе. Од тада плави воз има 30 до 40 тура годишње. Воз је могуће изнајмити, а ово углавном користе домаће и стране фирме.

Организациона структура

Пословно седиште "Железница Србије - А. Д." у Београду.

Железнице Србије су акционарско друштво а организациону структуру чине четири пословна друштва, и то: Друштво за управљање железничком инфраструктуром; Друштво за превоз путника; Друшво за превоз робе и Друштво за управљање железничком имовином. Скупштину А. Д. „Железница Србије“ именује Влада Републике Србије. Док Скупштина А. Д. именује одбор директора, из чијих редова се бира Генерални директор. Такође, одбор предлаже кандидате Скупштини А. Д. за директоре пословних Друштва. Желeзницe Србије данас имају 25 регистрованих синдиката радника од којих су само три репрезентативна.

Инфраструктура

ЕМВ ЖС 412 на железничком мосту преко реке Саве у Београду.

Железничка пруга се категорише:

• магистрална пруга, од значаја за међународни и национални саобраћај;
• регионалне пруге, од значаја за регионални и локални саобраћај и
• локална пруга, од значаја за локални саобраћај

Укупна дужина главних пролазних колосека у станицама и отвореним пругама у Србији је 4.093 километара, од чега је 3.526 км једноколосечних отворених пруга и 283 км двоколосечних отворених пруга. Од тога електрифицирано је 1.279 километара колосека отворене пруге са главним пролазним колосецима, 1000 км једноколосечних пруга и 279 км двоколосечних пруга. Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 mm, а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године. У плану развоја железничке инфраструктуре тежиште представља коридор X. После 2000. године урађени су пројекти реконструкције и модернизације пруга на овом коридору.

Робни и путнички саобраћај

ЖС путнички кола "Гоша З1".

Друштво за превоз робе у оквиру "Железница Србије А.Д." је главни носилац свих активности, у организационом и транспортно-комерцијалном смислу. Друштво за превоз робе је задужено да пронађе најбрже право решење за транспортне потребе корисника ових услуга.

Друштво за превоз путника у оквиру "Железница Србије А.Д." је главни носилац свих активности, у организационом и путничко-комерцијалном смислу за потребе како у унутрашњем тако и међународном саобраћају.

Возни парк

Серија ЕМВ - Флирт

Изглед Штадлер ФЛИРТ дизајниран за норвешку железницу, 2010.

Железнице Србије су почетком априла 2013. године потписале уговор са швајцарским предузећем Штадлер буснанг о куповини 21 новог електро-моторног воза из кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) са седиштем у Лондону у висини од 99 милона евра.Предвиђено је да први нови електро-моторни воз буде пуштен у саобраћај из серије октобра 2014., а последњи августа 2015. Штадлeр ће за српске железнице израдити посебан дизајн четвороделног воза из фамилије ФЛИРТ, лаких брзих регионалних електро-моторних возова. Штадлeр Флирт су возови савременог дизајна, погоњени електромотором, максималне брзине 160 километара на час, који имају 234 места за седење Предвиђено је да ова серија електро-моторних возова на електрифицираним регионалним пругама постепено замени дотрајале електомоторне регионалне путничке возове из серије 400, који саобраћају више од 30 година на регионалним домаћим пругама.

Електричне локомотиве

ознаке	произвођач	бројно стање	погонска снага мотора	осовински распоред	макс. брзина	године производње	коментар	слика
ЖС 441	Раде Кончар МИН Ниш	38	3800 kW	Bo'Bo'	120 км/ч (140 км/ч)	1969–1988
ЖС 444	Раде Кончар МИН Ниш	30	3800 kW	Bo'Bo'	120 км/ч (140 км/ч)	2004-2007	Серија 444 je тиристоризација 30 локомотива ЖС 441.
ЖС 461	Електропутера (Electroputere)	29	5100 kW	Co'Co'	120 км/ч	1972-1980

Дизел локомотиве

ознака	произвођач	бројно стање	тип	погонска снага мотора	осовински распоред	макс. брзина	година производње	коментар	слика
ЖС 621	ЧМКС	15	Дизел-електричнa маневарка	392 kW (1700 kW)	Bo	км/ч	2001
ЖС 641	Ганз маваг (Ganz-Mavag)	13	Дизел-електричнa маневарка	441 kW	Bo'Bo'	80 км/ч	1960–1985
ЖС 642	Brissonneau et Lotz Фабрика Ђуро Ђаковић		Дизел-електричнa маневарка	606 kW	Bo'Bo'	80 км/ч	1960-1964	Used in local trafic and as heavy switchr.
ЖС 643	Brissonneau et Lotz Фабрика Ђуро Ђаковић		Дизел-електричнa маневарка	680 kW	Bo'Bo'	80 км/ч	1967	Used in local trafic and as heavy switchr.
ЖС 644	Макоса (MACOSA)]]	2	Дизел-електични	1230 kW	A1A-A1A	80 км/ч	1974
ЖС 645	ЏМ - ЕМД Фабрика Ђуро Ђаковић		Дизел-електрични	1845 kW	A1A-A1A	124 км/ч	1981
ЖС 661	ЏМ - ЕМД	25	Дизел-електрични	1454 kW	Co'Co'	114 км/ч (124 км/ч)	1960–1971
ЖС 664	ЏМ - ЕМД Фабрика Ђуро Ђаковић	7	Дизел-електрични	1670 kW	Co'Co'	124 км/ч	1972–1985
ЖС 666	ЏМ - ЕМД	4	Дизел-електрични	1845 kW	Co'Co'	122 км/ч	1978
ЖС 734	Машинбау (Maschinenbau Kie-MAK)		Дизел-електричнa маневарка	440 kW	C'	60 км/ч	1955–1964

Електро-моторни воз

ознака	произвођач	бројно стање	погонска снага мотора	осовински распоред	макс. брзина	година производње	коментар	слика
ЖС 412	Фабрика вагона Рига (Rīgas Vagonbūves Rūpnīca)	38	1360 kW	Bo'Bo'+2'2'+2'2'+Bo'Bo'	130 км/ч	1980–1990's	26 ЕМВ гарнитура је у саобраћају. Девет гарнитура саобраћа као БГ воз и четири у приградском саобраћају Беовоз.

Дизел-моторни воз

ознака	произвођач	бројно стање	погонска снага мотора	осовински распоред	макс. брзина	година производње	коментар	слика
ЖС 710	Калмар Верстад (Kalmar Verkstad)	10	294 kW	1A-1A	130 км/ч	1979–1981
ЖС 711	Метровагонмаш	12	2x 350 kW	Bo'2'-2'Bo'	120 км/ч	2011-
ЖС 712	Макоса (MACOSA)			B'B'+2'2'	120 км/ч	1980
ЖС 812	Гоша		110 kW	1A+2	90 км/ч	1954–1969

Галерија

• 

  Нови Сад Главна станица.

• 

  Београд Главна станица.

• 

  Будућа Главна станица Београд–центар.

• 

  Ниш Главна станица.

• 

  ЕМВ ЖС серија 412.

• 

  ДМВ ЖС 710 између Јасеновика и Врела.

Види још

• Плави воз
• Шарганска осмица
• Историја српских железница

Спољашње везе

• Сајт ЈП Железнице Србије